Razigrana psihodelija

Mesto: Klub Doma omladine Beograda
Vreme: 21. decembar, 2012.

Pre otprilike dve godine sam prvi put čuo da se Igra staklenih perli ponovo okuplja. Ta vest nije nešto odjeknula u medijima ali je svim zaljubljenicima u psihodelični i svemirski rok to bilo veoma značajno. Bend formiran od strane tri školska drugara je nastao 1976. godine i razišao se devet godina kasnije, tako da mnoge mlađe, ali već i starije generacije, nisu imali priliku da ih čuju uživo. Igra staklenih perli i uz njih Pop mašina su nešto najznačajnije što se desilo u Beogradu '70-ih godina vezano za psihodelični rok, doba u kome je takva muzika još uvek vladala svetom.

Draško “Drak” Nikodijević, spiritualni i idejni vođa ove inkarnacije benda, zajedno sa jednim od osnivača benda Peđom “Wolffom” Vukovićem, 2011. godine ponovo okuplja ekipu i kreću sa koncertima pod nazivom Igra staklenih perli - The Next Generation. Uz pomoć novih članova od početka kreću sa radom na novom albumu Apokaliptus koji je snimljen i objavljen 2012. godine (producirao Koja).

End of the World koncert, prethodno najavljen za 21h u sali Amerikana, dogodio se sinoć pred oko 150 posetilaca u Klubu Doma omladine Beograda. Premeštanje koncerta u manji klub je svakako bio odličan potez jer je otuđenost velike sale zamenjena mnogo intimnijim druženjem veoma raznolike publike. Između starijih prijatelja i poštovalaca benda, bio je značajan broj mladih ljudi koji su u zanosu igrali i pevali, prepuštali se mantri koja ih je hipnotisala sa bine.

Drak i ekipa su se odlučili da nam u celosti odsviraju njihov novi album Apokaliptus. Nove pesme zvuče još ubedljivije uživo, zadržavajući psihodeličnu atmosferičnost po kojoj je bend poznat, a dronirani etno i folk momenti nas instant ubacuju u meditativno stanje svesti. Bend zvuči dosta usviranije nego na prethodnim koncertima, ogoljen i repetativni ritam besprekorno melje i deluje kao da se bend konačno upoznao do kraja i oslobodio. Wolffove perkusije zajedno sa bubnjevima i basom daju na autentičnosti kraut rok delova i vraćaju nas u neka prošla vremena. Glasovi se odlično prepliću i u nekim trenucima pevaju svi osim bubnjara. Bas linija kojom počinje njihov novi singl Wake Up! je izazvala oduševljenje publike koja je pevala refrene zajedno sa bendom. Osim pesama sa novog albuma, koje su često produžavane ambijentalnim improvizacijama, mogli smo da čujemo i par pesama starih Perli. Pesma Putovanje u plavo, snimljena 1979. godine, predstavljala je vrhunac koncerta. Ivan Stanković, gitarista benda, svojim telekasterom isporučuje predivne zvukove koji se protežu od gilmurovskih slajd i eho "atmosfera" i sabatovske fuzz krljačine, do momenata u kojima mu gitara zvuči kao još jedan analogni sintisajzer. Solo deonice su ubedljive a na momente možda i previše virtuozne za ovakav bend, što nikako nije negativna stvar. Zamerka na zvuk se odnosi baš na gitaru jer je ponovo bila značajno tiša od ritam sekcije, ali to postaje već redovna stvar za Perle. Uz svo poštovanje prema njihovom producentu i toncu, oni hevi rifovi treba da prže jer Ivan to radi baš kako treba.

Bend se posle skoro dva sata neprekidne svirke zahvalio razigranoj publici i otišao sa bine. Tada su krenule ovacije pa su se naravno vratili da odsviraju još jednu pesmu, odnosno ponove singl sa aktuelnog albuma Wake Up! Svet nije nestao sinoć ali je ušao u novo doba, kao i Igra staklenih perli. Dobar i iskren nastup benda koji hrabro gura napred.

Po završetku koncerta sam pogledao izložbu pod nazivom Reciklirana psihodelija u holu Doma omladine. U pitanju su grafike i psihodelične vizije perkusioniste Peđe Vukovića koji su izloženi povodom ovog koncerta. Među izloženim radovima su i stari plakati Igre staklenih perli (esencija psihodelije), strip table, ilustracije i omoti muzičkih izdanja, namerno haotično raspoređeni i razbacani. Odličan dodatak ovom događaju.