(Laguna)
Poput junaka Života i smrti porno-bande Mladena Đorđevića i heroina Vučkovićkinog novog romana traga za obrisima vlastite slobode u beskraju gotovo mitske PodSrbije. Nažalost, tu se završava svaka sličnost između ova dva dela
Surfing Serbia na prvom mestu predstavlja dosta dosledan nastavak poetike koja je, sada je to posve potvrđeno, Vučkovićkin doživljijaj književnosti. Ako po strani ostavimo vidno ekonomičniji izraz u odnosu na Plišani soliter, ostaju nam sve upadljive i značajne stilsko-idejne odrednice na koje nas je Ana Vučković ranijim svojim delima navikla. Ostaje žal za boljim i književno vrednijim rezultatom jer je ova spisateljica tokom ovih godina ostala prilično usamljena na braniku savremene srpske književnosti koju bi mogli definisati prvenstveno ambicioznijim pristupom i oslanjanjem na popularnu kulturu i njene artefakte u širem smislu.
Surfing Serbia na planu zapleta deluje obećavajuće – mlađa Beograđanka se iznenada odmetne sa naučnog skupa i pobegne na jug Srbije gde postaje plesačica ruskog surf benda. Međutim, Ana Vučković ovu dovoljno potentnu premisu sukoba kultura i istovremene potrage za smislom nepotrebno opterećuje nekolicinom remetilačkih faktora. Na prvom mestu tu je i dalje agresivan stil (ovde se Vučkovića prihvatila dosta radikalno shvaćene paratakse, na koju je nakalemila i ovaj put sasvim izlišnu digresivnost po svaku cenu); osim toga, Surfing Serbia posrće pod teretom nimalo potrebne pretencioznosti, te manjka usresređenosti na osnovnu nit priče (autorka uvodi i drugi, sasvim nepotreban krak priče koji se tiče detaljne ispovesti moskovske ulične keruše za koju će se ispostaviti da je...), a nimalo ne pomaže ni začudna i iritantna leksika (npr. „Čak iako (pas) skoči na mene, neko će biti svedok uništavanja mojih glatko depiliranih nogu koje mirišu na skrab od šljiva“).
Šteta za ovaj roman, a šteta i samu autorku čija strast prema pisanju je često neporecivo evidentna (a na sve to to, na mahove, recimo, u ispovesti gospođe Cice, ima nagoveštaja bolje i smislenije proze). Ovako, mada nije nimalo neosnovano ustvrditi da Surfing Serbia predstavlja kvalitativni pomak u odnosu na prethodna joj dela, ostaje nam još jedan dokaz u prilog tezi da ambicija ne mora nužno da iznedri povoljan rezultat, ma koliko srećan ishod bio često snevani san.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
MARTIN MYSTÈRE (gost)
| 27.09.2012. 19.39.28
Ne volim kako ova devojka piše.
-
andrea (gost)
| 28.09.2012. 15.54.16
"..posrće pod teretom nimalo potrebne pretencioznosti..." tacno. uostalom, kao i sve ostalo sto je a. vuckovic do sada napisala. steta.
-
Sandra (gost)
| 29.09.2012. 19.27.32
Saglasna sa prethodnim komentarima... "skrab od sljiva"... bez komentara... O.o
-
dopalo (gost)
| 30.09.2012. 02.49.43
Sto ljudi - sto ćudi. Meni je se ova knjiga dopala!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.