Not Your Kind Of People

Nije teško na ovom albumu primetiti prisustvo i upotrebu novije produkcijske artiljerije, ali u svoj srži Not Your Kind Of People jeste povratak tzv. kanonskom zvuku Garbage iz zlatne im ere. Sve pesme do poslednje (uz možda izuzetak ionako anemično pokušaja da se dosegne shoegaze drama u Felt) kreću se u okvirima očekivanog spoja grunge-a i zauzdane elektronike, uz potvrđenu svestu o konačnom pop-pakovanju

Zoran Janković

Ocena:
5

Ekonomisanja radi, podsetimo se koji se to nužni fakti neizostavno moraju navesti kada je reč o skupini Garbage: tri golema hita (Only Happy When It Rains, Stupid Girl, Queer), možda i najlošija od svih pesama rađenih za filmove iz serijala o Jamesu Bondu, alfa i omega Butch Vig, koji može da se podiči producentskim zaslugama za tri izvanredna albuma (Nevermind Nirvane, Gish Smashing Pumpkins i Dirty Sonic Youth)... i svakako Shirley Manson kao voljeno damsko lice alter-rocka 90-tih godina minulog veka.

Pred nama je sveukupno tek peti studijski album ovog benda i to nakon punih sedam godina. To međuvreme članovi Garbage proveli su u realizovano-nerealizovanim solo/off projektima i počestih javnih zaklinjanja da neće biti ponovnog okupljanja i povratka na dobro poznati zvujk. Srećom po one kojima ovaj bend još uvek nešto znači, sada pričamo o dva prekršena obećanja. Ovo jeste ponovno okupljanje, baš kao i što, uprkos poviku Mansonove na ovom izdanju da bakljom treba spaliti i prošlost i budućnost, povratak na poznatu zvučnu teritoriju.

Ovaj album nam donosi nekoliko dobrih i/ili sasvim upotrebljivih pesama, što je, imajući u vidu krštenicu i minuli rad benda, sasvim dovoljno. Ponajbolja je pesma Control u kojoj Garbage ni ne pokušavaju da pobegnu od dva izvorišta – karakterističnog The Smiths angsta i tipskog Garbage sazvučja, a mogu biti pohvaljeni i gotovo sigurni radijski hit Big Bright World, gitarski dub Blood For Poppies, kao i srčanai hipermelodična Automatic Systematic Habit, te po starom kroju izvedena, ali ipak uspela Sugar i naslovna tužbalica o indivudualizmu koji često ne biva shvaćen kao nužnost i kičma identiteta. Ostatak albuma potrošen je na numere koje mahom kvare opšti povoljan utisak (Beloved Freak, gotovo nedopustivo loša I Hate Love, te u Battle In Me sa odveć izraubovani falš srdžbom...).

Garbage su isporučili album koga nema razloga da se stide, ovo je pristojno izdanje i ubedljiv izgovor za povratničku turneju, a o prolasku vremena i zagaslim plamenovima možda će pojati neki baš tome vičniji.

Komentari

tozza (gost) | 14.06.2012. 21.55.24

dobar album. pogodio je zoran u srz, bar iz neke moje vizure: dovoljno dobar kao "povratnicki" album, koji mi se vrti u plejeru, ali nema megahita za raju. ocekujem recenziju zgazenih tikvi, pa i cranberries, sto da ne, buduci da ce ove godine imati cert u beogradu. mogao bi neko da se osvrne i na joey ramone album objavljen prije par mjeseci, novi albumi od turbonegro i the hives takodje zasluzuju recenziju...

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike