Popboks - REWIND (II) - Air, The Chieftains, Sinead O'Connor, Lambchop i Tindersticks [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Tema · 10.04.2012. 18:05

REWIND (II)

Air, The Chieftains, Sinead O'Connor, Lambchop i Tindersticks

Kratke recenzije značajnih i zapaženih albuma koji su objavljeni u prethodna dva-tri meseca, drugi deo

Zoran Janković

 

 

 

 

Air – Le Voyage Dans Le Lune  (Virgin)

Beogradski nastup Air dvojca je ukazao da su oni krenuli u završnu fazu definitivnog oblikovanja svog muzičkog izraza, slabo mareći za zakone diskografije i tržišta. Tom stazom stupa i najnovije njihove izdanje – La Voyage Dans La Lune, prvobitno osmišljeno kao soundtrack za istoimeni film iz pradavne 1902. godine. Air su majstori svog zanata, tako da se ovaj album da konzumirati i mimo ključnog nadahnuća i, ako se po strani ostave očekivanja zasnovana na ono što su Air nudili u davnim Moon Safari danima, u kome se da uživati na čisto muzičkom planu. Dovoljno je ovde sočnih izazova u vidu intrigantnih rešenja i melanža electronice, duba i ponešto kraut-rocka.  Ocena: 7/10

 

 

 

The Chieftains – Voice of Ages (Hear/Concord)

Galski folk-veterani su se za ovo izdanje udružili sa istinskim velikanom – T-Bone Burnett je izvođač producentskih radova na ovoj ploči kojom mnogočlani i dugovečni ansambl proslavlja pedeset godina malo je reći uspešnog rada. Kako je reč o veteranima, i pod paskom T-Bonea Burnetta stvari ostaju u okviru uobičajenog. Istina u nešto producentski punijem i raskošnijem izdanju. The Chieftains i ovde prošetaju kroz sve mikrožanrove keltskog sazvučja, a poetiocima Popboksa možda će najzanimljivijer biti saradnje sa Bon Iverom i skupinom The Decembrists. U oba slučaja reč je o promišljenom i, samim tim, opravdanom potezu, jer obe pesme zvuče kao pesme The Chieftains, bogatije za učešće pomenutih veoma nadahnutih gostiju. Ocena:  7/10

 

 

Sinead O'Connor -  How I Be Me (And You Be You) (One Little Indian)

Kada je reč o veteranima, ovu zimu će svakako obeležiti (i) Sinead O'Connor. Dama je i ovde ponudila ono što su njeni sledbenici tako željno iščekivali – ispovedni ton, intrigantnu leksiku, odvažno i smisleno posezanje za mogućnostima raznoraznih muzičkih podžanrova. To postaje evidentno već u početnoj – možda neočekivano poletnoj 4th and Wine u kojoj se u galskom rege ritmu raduje predastojećem venčanju (za koje znamo kako je prošlo). I ostatak albuma protekne u introspektivnom tonu bez zadrške i upravo to ukazuje na veličinu Sinead O'Connor – svi njeni albumi, neki bolji, neki lošiji, svi njeni pojavni oblici ponajpre predstavljaju nju samu, na prvom mestu govoreći o korenima njene umetnosti. U smislu poređenja, ovaj album je možda ponajbliži izvrsnom Faith and Courage.  Ocena: 8/10

 

 

Lambchop – Mr. M (Merge Records)

Svoji na svome ostaju i Lambchop i u epizodi Mr. M. Kurt Wagner, barjaktar ove družine, pojasnio je genezu nastajanja ovog albuma; naime, cilj je bio da se načini spoj ponuđenog na ostvarenju Is Woman i Nixon. Ako to prihvatimo kao legitimni naum (a zašto i ne bismo?), brzo postaje jasno da su Lambchop ponovo pogodili u metu. Dani potere za inovativnim potezima su davno prošli, te na ovoj ploči ostaje maestralno baratanje pojmovima i notnim fascinacijama americane, milozvučnog šaputavog soula i inteligentnog downtempa. Naravno, sve u okvirima poštovateljima dobro znanog sveta koji su Lambchop istrajno zidali i negovali tokom ove dve decenije. A za one željne istrčavanja u novo tu je, recimo, neodoljivi flert sa nasleđem pritajeno mahnitog psihodeličnog jazza u Gone Tomorrow. Ocena: 8/10

 

 

  

Tindersticks – The Something Rain (Lucky Dog Recordings)

Čini se da je vožnja u rikverc počesto i jedini razuman zahvat, a toga su svesni i Tindersticks u slučaju najnovijeg albuma The Something Rain. Posle dva poslednja polovično-nedorečena izdanja (The Hungry Saw i Falling Down a Mountain) Tindersticks se ovde kreću svom kanonsko-korenskom zvuku i izrazu. U tom se smislu ovaj album može smatrati i prevratničkim u opusu ovog dragocenog benda, a u skladu sa novopronađenim revizionizmom (u najboljem smislu pojma, dakako) je i ambiciozan pristup aranžmanima i lako primetni radakalizam kojim se ovde pristupa introspekciji i planu duboko ličnog, a to je već, spora tu nema, teren na kome se Tindersticks, odlično snalaze, pa čak i gospodare tim terenom. To postaje jasno već u uvodnoj gotovo desetemoinutno-recitatorskoj Chocolate, da bi vrhunac stigao u numerama Show me Everything i Frozen.  – 8/10 

 



Komentari

Trenutno nema komentara.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike