Leti, leti…, leti!!!

Naslov originala: Chronicle
Scenario: Max Landis
Uloge: Dane DeHaan, Alex Russell, Michael B. Jordan, Ahley Hinshaw, Michael Kelly
Žanr: superherojski omladinski
Trajanje: 84 minuta
Proizvodnja: UK/SAD, 2012

Negde pre oko godinu dana mogli smo da tokom minijaturne bioskopske distribucije Jeseni u mojoj ulici Miloša Pušića posvedočimo kako izgleda razuman, svrishodan i zadovoljavajući debitantski film u srpskim okvirima i uz ovdašnja već dugo prisutna ograničenja. Kraj februara nam je dobili priliku da procenimo kako izgleda valjan debitantski film u anglosaksonskom izvođenju; mada, ruku na srcu, ako izuzmemo opšte prisutan motiv tinejdžerske nelagode kao stalne, ako ne i polazne odrednice omladinskog filma tokom decenija i decenija i širom planete, tu negde se potpuno završava sličnost između Pušićeve... svedene Jeseni... i ipak daleko raskošnije i mnogoznačnijih Hronika debitanta Josha Tranka.

Hronike Josha Tranka u ekonomičnom i izrazito prijhatnom trajanju od samo 84 minuta u sebi spaja tradicije nekoliko donekle i oprečnih struja i žanrovsko-stilskih usmerenja. Hronike su na svom osnovnom, pojavnom planu omladinska drama, tj. film koji baštini i dalje potentan motiv teen angsta što šeta istorijom igranog filma od Rayovog Buntovnika bez razloga, preko Kluba ranoranilaca Johna Hughesa, pa sve do naših dana i tu i tamo uspelih recentnijih radova na tu temu. Josh Trank ovom dramskom aspektu priče potom pridodaju i dimenztiju superherojskog filma, tačnije, natprirodnih moći poput telekineze i levitacije koje trojica junoša u Hronikama dobijaju na dar nakon kratkog susreta sa onozemljskim gostima. Na ova dva sloja dolazi vizuelno pakovanje u vidu found footagea (zapisa nalik kućnim video-zapisima, a to smo ranije sretali u slučajevima Veštice iz Blera, izvrsnog REC-a, Paranormalne aktivnosti i /ili najskorijeg Apola 18). 

Na planu drame o krivom i bolnom odrastanju i srastanju Hronike ne donose ništa novo niti inovativno, ali deluju uverljivo, a prisustvo i ovog fona priče ovde izgleda sasvim opravdano i utemeljeno. Tako Trank i scenarista Max Landis (sin znamenitog rediteljskog maga u više žanrova Johna Landisa) nesnađenost i pravo na pobunu, koje često nadahnjuje, ali, usled ograničenja iz domena stvarnosnog, ume i da sputava, koriste za trasiranje terena pre uvođenja novog nivoa priče – spoznaje o stečenim natprirodnim sposobnostima koje, ako ništa drugo, barem mogu da posluže kao privremeni beg iz neuslova svakodnevica ili kao prilika da se uznapreduje u staleškom mikrokosmosu srednjoškolskog pakla. 

Tu stižemo do narednog značajnog sastojka Hronika; superherojske moći u početku bivaju tek izvor zabave za trojicu junaka ovog filma, da bi kasnije u njima spoznali mogućnost za proširenja područje borbe, a nešto kasnije, kada scenarističko-rediteljski dvojac to sasvim ispravno proceni kao pravi čas, one bivaju oruđe za prelazak na mračnu stranu. Postupnost kojom Landis i Trank pristupaju prikazu evolucije tih novostečenih junaka na nivou pojavnog i suštinskom dosta podseća na tematski srodnu britansku seriju Misfits (ovo nije mana, jer je već dugo derivativnost u samoom korenu pop-kulture), ali i doprinosi upečatljivosti i verizmu osnovne postavke i priče Hronika u celini. Ovaj segment priče prati posve funkcionalni i nimalo skromni specijalni efekti. 

Pomenuti verizam ovde je oličen u dosta doslovno shvaćenom i, na veliku sreću gledalaca i filmskih recenzenata, dosta konsekventno u delo sprovedenoj tehnici zapisa navodno urađenih pretpotopskom civilnom kamerom iz ruke. Trank se pri tom ne odlučuje za ubiranje plodova iz puke oprečnosti na relaciji superherojski film-found footage, već staloženo i efektno ove dve struje međusobno nadopunjuje, ne zaboravljajući ni atmosferu mračno intonirane priče o tegobama odrastanja u ne toliko milom svetu i neposrednom okruženju.

Stoga, Hronike valja posmatrati kao odlično ukomponovanu mešavinu ova tri pojma i pristupa, a Landisu, mlađem i Tranku čestitati na umešnosti koju su već na ovako ranoj koti svog filmažijskog puta, na tački portfolio filma, pokazali, pruživši nam jedan od najkvalitetnijih filmova na kino-repertoaru poslednjih meseci.