Pustinja u srcu

Električna gitara je pronađena u pustinji, a njena žega bila je inspiracija za prvi rif

Stanislav Milojković

Mesto: Amerikana, Dom omladine Beograda
Vreme: Četvrtak, 22. mart 2012.
Organizacija: Dom omladine Beograda u saradnji sa Francuskim institutom, Long Play i Ring Ring

Prvog dana novog beogradskog world music festivala Tudo Mundo nastupio je španski sastav Talabarte i verovatno najznačajnjih afrički bend u ovom trenutku - Tinariwen. Talabarte je trio iz španske provincije Galicije u kome sviraju (violinu, harmoniku i kontrabas) iskusni muzičari tamošnje scene, koji su nas sinoć na neprtetenciozan i na momente dosadan način proveli kroz folk-akustični set u kome su mesto našle čak i obrade tradicionalnih pesama iz Rumunije i Makedonije.

Sinoćnji nastup Tinariwen u tradicionalnoj nošnji karakterističnoj za Mali, koji se odigrao u pristojno popunjenoj sali Amerikana beogradskog Doma omladine, snažno sugeriše da su se na samom početku istorije rock muzike dogodile barem dve važne stvari koje su sve do nedavno bile nepoznate. Naime, električna gitara je pronađena u pustinji, a njena žega bila je inspiracija za prvi rif. Mnogo kasnije, u arhetipskom zanosu, dohvatili su je prvo Chuck Berry, a potom Jimi Hendrix. Ostalo je manje-više poznato.

Onda ne treba da čudi što je nakon uvodnog akustičnog seta, koji je bio okrenut poslednjem albumu Tassili, pesma Tahnut bila okidač, trenutak kada se beogradska publika oslobodila i počela da igra i vrišti u transu. Međutim, Imazaghen n Adagh (obe sa albuma Imidiwan: Companions iz 2009) vatru je rasplamsala još jače, pošto je zapljusnula tela slušalaca pažljivo probranim figurama u pentatonici i hipnotičkim ritmom. Pesme koje su usledile poprimile su jedinstven tok, vraćajući bluesu plemenski huk i karakter najranije narodne svetkovine i/ili tužbalice.

Posebno oduševljenje publike desilo se kada je Hassan Ag Touhami na binu izneo srpsku i zastavu Tamashek naroda čiju kulturu ponosno po svetu predstavljaju Tinariwen.

Bilo je gotovo nemoguće osvrnuti se tokom svirke i letimično, a ne uočiti u publici makar jednog pregalnika sa domaće rock scene iz različitih generacija, prisutni su bili Anton, Vlaca (Sila, Lira Vega), Petar i Bojana (Svi na pod!), Boris i Ana-Marija (Repetitor)...

Tinariwen su nam sinoć dodatno razjasnili blues. To je nomadska kultura. Stalno se premeštati i svuda se osećati kao kod kuće. Nikada ne pristajati na kategoriju ’postati’, već uvek ’postajati’. Praviti nove spojeve. Na primer, gitaru od sekundarnih sirovina ili ritam od udararca rukom u suvo drvo ili rastegnutu kožu. Drugim rečima, čitava afrička kultura, kao uostalom i kultura Istoka, poseduje nešto što je koliko ’rokersko’ toliko i nedostižno za najveći deo bele populacije, pošto nakon toliko izgubljenog vremena nije lako pobeći od lenjog mozga koji se hrani jeftinim senzacijama i razviti snažnu imaginaciju.

Od jednog trilera na gitari načiniti sliku, od ponovljene reči napraviti život sa svim njegovim protivrečnostima. To je ravan koja povezuje Johna Lee Hookera i Ibrahima Ab Alhabiba (svejedno kojim redom), i to je taj suštinski rokerski senzibilitet koji je nekoliko generacija, krajem šezdesetih, u savremenoj istoriji Zapada pokušavalo da dosegne. Osećanje u kom se spajaju lepota i neizvesnost. Rif – trenutak kada se tehnika povlači pred primalnim doživljajem, a sviranje postaje medijum transa.

Tu dragocenu lekciju smo dobili sinoć.

Komentari

Pedja (gost) | 25.03.2012. 18.50.12

Dobar prikaz nezaboravnog koncerta.
utisak (gost) | 06.04.2012. 15.52.26

Verovatno nesto autorski najbolje sto je do sada napisano o bluesu na srpskom jeziku. i recenzije Led Zeppelina i Josha Tillmana su opake.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike