Ja to tako

Umesto da osokoli, omnibus diplomaca FDU-a veoma onespokoji i baci u dubiozu da li ovdašnji nadolazeći filmski naraštaji zbilja vole, prate i razumeju film, kao i šansu koja im je nenadano data

Zoran Janković

Ocena:
3

Reditelji: Milica Tomović, Ognjen Isailović, Ognjen Glavonić, Damir Romanov, Dane Komljen, Senka Domanović, Ivan Pecikoza
Scenario: Milica Tomović, Ognjen Isailović, Ognjen Glavonić, Damir Romanov, Dane Komljen, Senka Domanović, Ivan Pecikoza, Tanja Stupar-Trifunović, Marijana Čulić-Vićentić, Jelena Todorović
Uloge: Nikola Rakočević, Milica Grujičić, Vladislava Milosavljević, Branislav Lečić, Dejan Čančarević, Nevena Ristić, Anđela Kosić, Miodrag Radonjić, Ana Kalacanović, Milica Šujica, Marko Janketić, Miodrag Krstović, Ljiljana Dragutinović
Žanr: drama
Trajanje: 110 minuta
Proizvodnja: Srbija, 2011.

Nema te leksičke akrobacije kojom bi neko mogao da ospori važnost uvođenja u posao. Niti bi iko pri zdravoj pameti to uopšte i pokušavao. Međutim, problem nastaje kada treba proceniti krajnji rezultat tog procesa i uvideti svrishodnost obuke i šegrtluka. Pa pričali o poslastičarskim ili filmskim domišljatostima.

A nakon gledanja najnovijeg srpskog omnibusa Oktobar ostaju samo razočaranje i zapitanost kome je sve ovo uopšte trebalo. Naime, Oktobar je antologija sedam kratkih filmova ujedinjenih patronatom profesora Slobodana Šijana i okvirnim konceptom desetogodišnjice petooktobarskih promena (ili „revolucije“). Ovo je takođe film kojim je diplomirala čitava klasa studenata filmske režije na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti i ostvarenje koje je, između ostalog, trebalo da nam ukaže na potencijale naraštaja na kojima rediteljska scena u neku ruku ostaje.

A kod procene omnibusa važi nepisano pravilo koje kaže da omnibus valja vrednovati po najuspelijoj od priča. U ovoj konstelaciji to je segment Priče sa groblja Damira Romanova - simpatična, filmična i fino utegnuta priča o novim navikama novog vremena. Problem je što je i ova (dakle, nedvosmisleno najkvalitetnija priča) zastala tek na koti vešto skockane dosetke koja se da pohvaliti bez mnogo relativizovanja i koja izmami osmeh (mada istovremeno podsetivši na dosta sličan, a ipak daleko uspeliji i osobeniji kratki film Jelene Tvrdišić Slatki miris nafatalina koji je ona uradila kao ispitni film na drugoj godini studija).

Stvari se problematizuju, a povodi za tišu pohvalu isparavaju u trenu kada treba izreći sud o preostalih šest priča unutar Oktobra. Uvodna priča u režiji Milice Tomović je parada nefilmičnih prizora i turetovskih rafala psovki na temu jedne pijane, slavljeničke noći tokom koje će se, prijatelji, gle čuda, u jednom trenutku pohvatati za guše, jedni drugima sasuti u lice sav nagomilan jed, a to simbolično presecanje vršnjačke pupčane vrpce bi kanda trebalo da označi kotu neželjenog odrastanja. Rođendan Ognjena Isailovića je šminkeraj koji barem krene od zanimljive vizure (porodičnih trenja predstavnika tajkunske nadklase); međutim, ova priča, premda ojačana glumačkim pojavama Vladislave Milosavljević i Branislava Lečića, ostane tek nesuvisla crtica bez sadržaja, dramske gradacije i poente.

Sadržaja i poentiranja zafali i priči Od pepela Ognjena Glavonića koja barem može da se podiči fino nijansiranim prikazom teskobe glavnog lika (tumači ga pesnik Dejan Čančarević) i dobrom fotografijom. Nevolja je što Glavonić u tom trenutku nije ovladao ekonomičnim izrazom nužnim za rad na priči koja će biti deo šireg okvira (omnibusa), te priču završi baš u trenutku kada je postavio odnose i ukazao na osnovna uporišta svoje priče. Nova zora bledi Daneta Komljena je primer nesuvisle pretencioznosti, te gotovo tehnički neispravna i zbilja teško podnošljiva egzibicija kojom autor očigledno dokazuje svoju veru u jalovo umetničarenje i pretpostavljenu vitalnost ekstremističkog arthousea. Komljen se, nažalost, u silnoj potrebi da svoju nedorečenu priču oneobiči do krajnjih granica zaneo, potpuno zaboravivši da postoje dimenzije koje neki nazivaju filmskim jezikom i svrsishodnošću, pa onda još u njih i veruju.

Senka Domanović je pričom Nisam tu o preljubničkoj noći beogradske hipsterke makar pokazala da je ovladala aspektima dominatne atmosfere i zakonitosti koje suštinski određuju ono što bi se za potrebu ekonomisanja u izrazu mogli nazvati ženskim filmskim pogledom na svet. Domanovićeva je svu svoju rediteljsku energiju potrošila na postizanje ubedljive atmosfere, gotovo nimalo se ne pozabavivši pitanjima sadržaja i naracije. Završna priča, Revolucija jede svoju decu, u režiji Ivana Peciokoze je uz Komljenov segment najslabija karika u ovom lanci. Pecikoza se najbliže primakao konceptu čitavog omnibusa, ali je njegova priča primer neukusa i neumerenosti. Naime, inače pipavo, a ključno pitanje obespravljenosri radnika u deindustrijalizovano-tajkunizovanoj Srbiji Pecikoza je doživeo kao sjajnu priliku da paradira svojim cinizmom, te njegova neduhovita i veoma traljava priča o radnicima-štrajkačima koji postane ljudožderi samo ukaže na sve češće gnušanje „urbane“ elite prema onima kojih ih ni najmanje ne ugrožavaju, a prema kojima bi mogli da pokažu barem najpovršniju empatiju.

Dodatni balast za sve priče predstavlja i nametnuti koncept pravljenja kopče sa jubilejom deset godina od znamenitog 5. oktobra. I manje obazrivi gledaoci će brzo spoznati da su autori posegnuli za još ranije sročenim scenarijima, te se koncept ovde tek nazire - većina priča zastane u glibu opštosti nimalo u vezi sa tim istorijskim danom koji teško da išta suštinski znači ovim filmskim junošama (koji su u to vreme sasvim prirodno brinuli osnovnoškolsko-srednjoškolske brige). Spas je pronađen u ziheraškom, jeftinom i neučinkovitom triku po kom je u svakoj od priča udenut televizijski/radijski snimak/izveštaj kojim se opravdava, sada je to već potpuno jasno, sasvim izlišni i veoma ograničavajući zajednički sadržatelj i koncept.

Oktobar pred publiku dolazi nakon nekoliko ozbiljnih debitantskih radova (koji se kreću u rasponu od izvanredne Porno bande, simpatične Jeseni u mojoj ulici, veoma ubedljive Tilve Roš, sasvim zadovoljavajućeg i stilski ujednačenog Flešbeka do problematičnog, ali barem filmski veoma pismenog i intrigantnog Srpskog filma), pa tim so na rani ljuće peče. Srećom, bolje ili makar društveno angažovanije filmove ima ko da pravi. Naravno, ako ikada (ponovo) dođu na red.

Komentari

Maya Wolk (gost) | 26.07.2011. 15.08.19

Neka si im rekao. Neko se "dosetio" da poveže poluamaterske studentske vežbice i napravio "film". Baš bezveze.
Alisa Matejic (gost) | 27.07.2011. 02.34.04

Jako me zanimala kritika ovog filma jer sam film gledala u Novom Sadu i oduševio me, ali ovo je najgora kritika koju sam procitala. Ocena 1 za kritiku. Ovaj covek je izuzetno povrshno gledao jedan kompleksan i veoma hrabar film. Moja iskrena preporuka svima da gledaju ovaj film, jer se zaista ne radi o skupu studentskih filmova nego o veoma zrelim i zanimljivim mladim autorima, kojima iskreno želim da snimaju što više. Ako vas interesuje ovaj film bolje procitajte kritiku koja ja je izasla u Yellow Cab-u. Čovek koji je napisao se mnogo više udubio u filmove.
Sedam sekretara SKOJ-a (gost) | 27.07.2011. 07.31.12

U Oktobru nema ništa kompleksno. Najviše podseća na mehur od sapunice. Naduven i šupalj. Jankovićev jedini "greh" je što je stvari nazvao pravim imenom. Nezrelo, već viđeno, dosadno, pretenciozno... Tuga od filma. Pod uslovom da se ovo uopšte može nazvati filmom.
M. M. (Mesara Matijević) (gost) | 27.07.2011. 08.15.29

Hvalospev koji pominje Alisa Matejic objavljen je u City Magazine, a ne Yellow Cabu, a potpisuje ga Aleksandar S. Janković koji je bio FDU profesor rediteljskoj sedmorci. Hvali njih, a zapravo ispod žita hvali sebi.
MajkaZemlja (gost) | 27.07.2011. 11.27.00

Citala sam kritiku u City Magazinu i apsolutno se slazem sa Alisom. I mene je film jako dotakao, a koga nije taj je spreman da ga pljuje i gleda povrsno, kao sto je primetila Alisa. I to je sasvim ok. O ukusima ne treba raspravljati. Ne bih se slozila za konstataciju da je prva prica nefilmicna, a primetli bih da je izuzetno iskrena i realna, a glumci su fenomenalni. Sto se tice Komljenovog filma, autor teksta ocigledno nije upoznat sa radom naseg mladog laureata, tako da nema aparat kako da sagleda njegov stil. A uopste mi ni nije jasno poredjenje Romanovog filma sa "Mirisom naftalina" jer jedina slicnost ova dva filma je sto se oba desavaju na groblju. Meni se cini da iz ovgo teksta, kao i iz ovih komentara izbija po malo sujeta. Ja kazem svaka cast Oktobru! Film koji definitivno treba gledati!
Otac Sunce (gost) | 27.07.2011. 12.05.38

Dok se u komentarima ne oglase svih sedam reditelja, ništa nismo uradili. Biće da će ovo biti vanity maraton. Sledeći put film prikazujte rodbini, voljenima, prijateljima i profesorima, isključivo njima.
Maya Wolk (gost) | 27.07.2011. 12.08.56

Srpska posla. Čim se nekome ne dopane nešto onda on mora biti sujetan. Zašto bi neko bio sujetan na ovaj "film"? Da su napravili neto izuzetno pa i da razmem. Okrobar je ispod proseka čak i za poslovično niski srpki nivo.
MareCar (gost) | 27.07.2011. 17.04.12

E cuo sam razna misljenja vezana za ovaj film od mnogih mojih prijatelja. Tipa odlican ili nista posebno. A mene jako zanima kada ce biti prikazivan opet, pretpostavljam u Beogradu, posto nisam stigao da ga odgledam na CinemaCity. Da li neko zna? :)
ČarNaDar (gost) | 27.07.2011. 18.10.54

Premijera 05. oktobra u Domu omladine Beograda. Svi ćemo biti tamo, svi do jednog.
Kodein.rs (gost) | 27.07.2011. 18.16.13

Mene jako brine to što me ništa od ovoga odavno nimalo ne zanima... Možda ću se naterati da pogledam, gledao sam neke filmove koji su ovde bili hvaljeni i jedini pozitivni kriterijum je bio da nisu bili dosadni. Mada je većina bila.
ana (gost) | 27.07.2011. 19.40.58

Ovakav i ovakvi tekstovi uvek kažu više o autoru kritike nego o samom filmu kojim se autor bavi. Šteta.
Bahus (gost) | 27.07.2011. 20.03.33

a do oktobra, ako neko ima prilike moze pogledati Oktobar na Festivalu scenarija u Vrnjačkoj banji ili na Niškom filmskom festivalu. 8)
Tuta N. Kamon (gost) | 28.07.2011. 07.38.08

Nisam gledao film i najverovatnije neću pošto sam digao ruke od domaćih filmova. Ne znam kakav je Oktobar a i ne zanima me previše. Ali evo kako ću znati ko je u pravu, oni koji ga hvale ili oni koji ga kude, a da film i ne pogledam. Obratiću pažnju na kojim festivalima će film biti prikazan i da li će osovojiti neku nagradu. Ne mislim na ove naše domaće, oni su namešteni, nego na inostrane. Ako film ne bude niko hteo a prikaže preko bare - sigurno ništa ne valja. Ako pak uđe na neki jači festival (Kan, Venecija, Berlin) možda ga i pogledam.
Hannibal ante portas (gost) | 29.07.2011. 09.58.47

Svako ima pravo da mu se film ne svidi, nema razloga da se pljuje po autoru teksta (kritike). Ono što mi se svidelo u kritici je to što nije bilo potrebe da se bez razloga hvali i diže u nebesa kao što to rade i Yellowcab i City Magazine a onda vas u sledećem broju i oni pljunu (primer Čarlston za Ognjenku). A uostalom zna se da su kritičari sa popboksa "teški na obaraču". Što se tiče mladih režisera sa FDU (mojih kolega) moram priznati da sam u zadnjih nekoliko godina video nekoliko zanimljivih filmova na njihovim ispitima (dolazim sa "onog drugog, privatnog" fakulteta). Ono što sam kroz godine upoznavanja sa njihovim radom i njih lično(martovski festival i slične manifestacije) uvideo jeste da veliki broj njih ima stav da su "boga uhvatili za muda" samim tim što su upisali FDU. E sad, priznajem da na svakih 5-6 dobrih filmova sa FDU izađe 1 dobar sa BK, ali brate čemu tolika prepotentnost i totalno odsustvo samokritičnosti. A što je još gore svi u državi ih gledaju kao da su mala božanstva. Što kaže naš narod "sto babica kilavo dete". Tako je bilo i sa debitantskim filmom Stefana Arsenijevića. Ne želim da ispadnem sujetan ili ne daj bože ljubomoran ali nikada nisam video toliku zainteresovanost za nekog autora sa BK (Goran Stanković je na primer osvojio mnogo nagrada na INOSTRANIM festivalima). Stiče se utisak da studenti BK (mislim isključivo na one koji su snimali kvalitetne filmove) treba da šetaju gradom sa žutom trakom na rukavu, da ih neko ne daj bože ne pomeša sa onim sa državnog. Za studente mog fakulteta važi sledeće pravilo, ukoliko je film sa FDU kvalitetan tvoj mora da bude duplo bolji da bi uopšte ušao u selekciju nekog domaćeg festivala (a nagradu dobijamo svake 3-4 godine na martu, takav je valjda zakon). Svi pričaju o krizi domaćeg filma u zadnjih XY godina a niko da kaže da je 99% režisera izašlo sa FDU, pa znači da neko mora da ih još kao studente kritikuje i drži na zemlji da bi shvatili da diploma niti fakultet neće režirati film već će to morati sami da urade. U zadnje vreme je izašlo nekoliko dobrih filmova (flešbek, život i smrt porno bande, tilva roš) ali to je samo povetarac u ovdašnjim uslovima. Što se tiče OKTOBRA film ću pogledati bez ikakvih predrasuda (kao što sam to oduvek činio). Najviše isčekujem od Daneta Komljena jer mi se njegov film (nagrađen u Kanu) zaista svideo, pre svega zato što je kao reditelj pokazao da ima dve bitne stvari koje se u ovoj državi ne cene dovoljno - jedinstvenu viziju i muda da je iznese do kraja !
fdu(?) dramaturg(?!) (gost) | 31.07.2011. 10.19.29

fdu režiseri su težak ego trip, bez imalo pokrićenceta. Malo njih uopšte razume i voli FILM, a kamoli da će nešto smisleno da snime, ili da ne daj bože uzmu neki dobar scenarij, nego oni sami pišu, jer su možda rođeni s tim, a možda je to imak samo mejbelin. + mnogo vole metafiziku, i kada nešto ne razumeju, oni to mlogo zavole i zagrle, da ne počnem o hedonizmu i grehu, ali okej je to šta ide okolo dođe okolo
Lord Upravovski (gost) | 31.07.2011. 14.26.24

na press konferenciji na Cinema Cityju rediteljska sedmorka Oktobra je upravo potencirala priču kako su njima scenaristi zapravo nepotrebni i kako ne vide njihovu svrhu kad sve mogu sami najbolje. A jedan od Ognjena je Oktobar stavljao u ravan sa Porno bandom, Tilvom Roš i Jeseni u mojoj ulici. Kao da su ganjali normu u samohvalisanju.
ŠumskiČovek (gost) | 31.07.2011. 18.05.22

Koliko sujete i kompleksa na jednom mestu. Sram vas bilo! Jedva čekam da pogledam Oktobar pa da sam prosudim kakav je. Ovo mesto je postalo trač partija: Pljujmo FDU.
Mrs. Katty (gost) | 01.08.2011. 00.13.39

Odlicna kritika..Moram da priznam ono sto mi vec duze smeta kod nasih filmova je totalna ali totalna neuverljivost kako GLUME tako i PRICE..Meni je npr.prosto neshvatljivo kako to npr.neko ko je 4-5 godina proveo na FDU-u i glumi tako, pa da mi glumci iz americkih filmova B produkcije deluju iskrenije, ljudskije, uverljivije..dok nasi ne glume, oni GLUMATAJU, ne mogu da ti priblize ni najosnovnije ljudske emocije a da im ti poverujes, da se prepustis filmu s mirom..da bude neke katarze, pa bolje da uzimaju naturscike i da ih naliju vodkom ..pa nek glume, bilo bi bolje! Druga stvar koja mi veoma smeta je ta neuverljivost same price koja upada u oci, narocito kada se prica o BEDI...E tad nastaje uzas! Kad mi oni prikazu kako smo ziveli posl. 20 godina pa tu nema nikakvog realizma, to je ne znam ni ja neko kvazi intelektualno onanisanje..pa oni ko da su odrasli ne znam ni ja gde i u kojim bogatstvima (a nisu) pa jadni ne mogu da prikazu jednu realnu scenu bede u kojoj zivimo ili smo ziveli, da se spuste na nivo obicnog coveka, a da ti kazes - DA DA ubo je zicu, to je stvarno tako, nego tu je uvek neko preterivanje, karikatura, odlazak u krajnosti, usiljenost, prenaglasavanje, tripovi, i to za filmove koji BAS pretenduju da budu realisticni, a da ne pominjem didakticni momenat koji je reziser imao na umu, znate ono kad neko zeli da pokusa da nam prenese neku veliku poruku ups mislim veliku pouku narodu, a eto neki inostrani reziser koji se rodio u parama kad hoce da napravi neki film o sirotinjskoj klasi, marginalcima itd..pa ti mu pre poverujes jer covek zna poso, a mozda usput i voli ono sto radi, mozda nije egomanijak, pa je jos mozda i procitao neku knjigu, dok ovi nasi ko da su odrasli na Marsu, verujem da ima sigurno talenata koji se ne vide od ovog 'krda' mediokriteta koji vec u 20oj godini misle da su umetnici a pritom nisu osnovni zanat naucili! Cast stvarno izuzecima ali mnogo sam razocarana mlakoscu, neinventivnoscu, neuverljivoscu, gluposcu i neiskrenoscu pre svega!
domanovićeva (gost) | 01.08.2011. 10.44.39

Arena: bk vs fdu. Da se razumemo, ljudi sa fdu-a se druže I sarađuju sa ljudima sa bk. Na bk ima podjednako kvalitetnih ljudi kao i na fdu, a ima I bagre na oba mesta. oktobar je snimljen iskuljučivo zalaganjima njegovih autora i naporom da se stvari izguraju do kraja. Stoga, nemojte misliti da nam je fakultet pomogao da snimimo film u finansijskom smilu, naprotiv. Sa dotičnima smo u ratu oko mnogih tehničko-organizacionih stvari vezanih za film. Mislim da ako zanemarimo ‘kvalitet’ filma možemo da se pohvalimo kolegijalnošću I razbijanjem krilatice ‘ne daj bože da se Srbi slože’. Naše iskustvo sa ovim ‘projektom’ je svakako zagrebalo ispod površine klasičnog diplomskog filma u svakom smislu a realizacija filma je mnogo puta doveđena u pitanje, prirodno. Stoga prijatelji, ili pogledajte film I nađite u njemu nešto što vas zanima, jer lepota je u oku posmatrača ili ostanite ostrašćeni forumaši sa malicioznim komentarima. Samo se manite statistike (nagradama koje jesmo ili nismo dobili) I ostalim glupostima. Ako se već neko od vas dotakao naših izjava povodom scenarista na konferenciji samo ću vam reći da je zapravo taj koji je postavio pitanje već očekivao odgovor da u Srbiji nema dobre priče. To je klasičan novinarska želja da čuju ono što I sami misle. Mi smo svi dali različite odgovore na to pitanje, prirodno, zato što imamo različita iskustva. Mogu samo da vam kažem das smo svi sarađivali sa dramaturzima u našoj skromnoj biografili ‘wanna be’ filmskih reditelja i da su iskustva različita, prirodno, jel. A to što pominjete filmove poput Tilve Roš I Porno bande (koje ja lično volim), pogledajte, molim vas ko podpisuje scenarije tih filmova I neke stvari će vam možda biti jasnije. Prosto: saradnja sa scenaristima je stvar sreće da pronađete odgovarajuću osobu I obrnuto. Aleksandar S. Janković recimo nije selektovao moj film za prošlogodišnji martovski festival, tzv fdu poligon. Ovde ću se zaustaviti. Njegova kritika je njegovo mišljenje. Dozvolite, I dotični gospodin Z. Janković ima svoje drugare međ rediteljima. Nadalje, priča o ego tripu reditelja sa fdu je takav kliše, tako da molim vas razbijte predrasude. Godišnje fdu proizvede bar 5-10 reditelja. Nije moguće das u svi oboleli. Elem, ko hoće neka pogleda Oktobar neka ga pogleda, ko neće ne mora. Mi smo jedan posao obavili.
naki (gost) | 04.08.2011. 18.20.56

film odlično funkcioniše kao celina, neke priče su fenomenalne, neke su dobre, neke manje dobre. sve u svemu vredno gledanja. ljudi manite se glupih komentara i sujete i polemike kakvi studenti izlaze sa FDU-a a kakvi sa BK (dosadni ste)
ANASTAZIJA (gost) | 05.08.2011. 10.16.14

Meni se dopala Romanovljeva priča (da li se to tako menja po padežima?), kao i Senkina priča, ali ona mi je ortakinja pa sam možda pristrasna. Jedan Ognjen je takođe bio dobar. Onaj sa hotelom. U celini film zaslužuje najviše 4/10.
Nemonja (gost) | 07.08.2011. 03.12.02

ako vec kritikujete odsustvo filmicnosti, kao i pracenje, razumevanje i poznavanje (savremenog?) filma kao jezika/medija/umetnosti, cudi i onespokojava isticanje spomenutog filma damira romanova kao najuspesnijeg/najboljeg/najzanimljivijeg. istina je da su tomovickin, glavonicev i komljenov film formom, estetikom, kvalitetom i izvedbom, veoma iznad nivoa ovog, ali i srpskog filma kao takvog, da ovak(v)o nerazumevanje i uporno nep(rep)oznavanje praceno deklamativnim pljuvanjem zaista brine i nije na mestu.
ANASTAZIJA (gost) | 07.08.2011. 23.21.12

Tomovićkina priča je nevešta, prostačka i mizoginična. Komljenva priča je dosadna, bleferska i pretenciozna. Ne znam ni ko je taj treći i šta je radio. Senka i Damir su favoriti i od njih će nešto biti.
carska maska (gost) | 13.08.2011. 08.55.05

kad me je ostavio, meni je romanov slomio srce za ceo život, još uvek mislim na njega,drago mi što vidim da se nije loše pokazao, a iz njegovih priča sam stekla utisak da ostali sa klase i nisu baš nešto talentovani. will see.
romanov (gost) | 16.08.2011. 15.05.34

Želim samo da dodam da je ovo javno prepiranje i pljuvanje po FDU i BK totalno besmisleno. Ja se nadam što češćoj međusobnoj saradnji! Nadovezaću se na svoju koleginicu Domanovićevu i napomenuću da nije lako bilo napraviti jedan omnibus. Zato mi je ružno što se ljudi ne trude da vide što više pozitivnih stvari u njemu, ne zbog nas, autora Oktobra, nego zbog budućih generacija koje treba ohrabriti da se upuste u avanturu pravljenja omnibusa. Nama jeste pomoglo Ministarstvo Kulture i velika podrška naših profesora i da bi oni nastavili i dalje da podržavaju omnibuse mladih autora na nas je pao teret da budemo što uspešniji sa Oktobrom. Zato mislim da loša kritika je maliciozna više prema mladim autorima koji tek treba da dođu, a ne prema nama. Kao što je koleginica Domanovićeva rekla: mi smo posao obavili. I zadovoljni smo. Što se tiče komentara Carske Maske: HAahhaahaahaha! Jako jadna fora!
@romanov (gost) | 17.08.2011. 17.46.42

lepo je sto se vi druzite, da vas tata poljubi, ali mogli biste malo i dobre filmove da pravite
romanov (gost) | 17.08.2011. 20.09.14

tatice, hoces malo da se druzis sa nama, pa da nas naucis kako se prave dobri filmovi?! 8)

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike