Od vriska do šapata

Originalni naslov: Scream 4
Scenario: Kevin Williamson
Uloge: Neve Campbell, David Arquette, Courteney Cox, Emma Roberts, Hayden Panettiere, Nico Tortorella, Rory Culkin
Žanr: horor
Trajanje: 111 minuta
Proizvodnja: SAD, 2011.

Vrisak (1996) je izmenio lice modernog horora. Godinu dana kasnije usledio je sasvim pristojan nastavak, dok razočaravajući Vrisak 3 (2000) nije uspeo da ponovi dobitnu formulu i uspešno spoji horor, komediju i filmske reference. Vrisak 4 je u teoriji trebalo da predstavlja povratak pravim vrednostima. Kevin Williamson, scenarista prvog i drugog dela, vratio se u igru, a projektu su se pridružili i drugi provereni kadrovi - reditelj Wes Craven i glumački trio Campbell-Arquette-Cox.

Uvodni segment prvog Vriska u kome maskirani ubica teroriše Casey Backer (Drew Barrymore) teško je nadmašiti, pa četvrti deo to i ne pokušava. Ovoga puta, Craven i Williamson odlučuju da se poigraju sa gledaocima, što rezultira ne previše napetom, ali zato prilično zabavnom uvodnom sekvencom u kojoj defiluje čak 6 holivudskih lepotica među kojima su Anna Paquin (True Blood), Kristen Bell (Veronica Mars) i Aimee Teegarden (Friday Night Lights). Posle kratkog podsećanja na stare likove i otvaranja kataloga novih, tenzija se produbljuje zahvaljujući iznenađujuće brutalanom omažu Hitchcockovom Prozoru u dvorište i Argentovoj fascinaciji krvoliptanjem i razbijenim staklom. Taman kada se učini da su se Craven i Williamson vratili na staru stazu slave (napeta jurnjava po bolničkoj garaži), nastaje kurcšlus.

U drugoj polovini Vrisak 4 naglo gubi dah. Iako identičnog trajanja (111 min) kao prvi Vrisak, Četvorka je pretrpana likovima i događajima, pa zbog kvantiteta počinje da trpi kvalitet. Na primer, Mary McDonnell se u filmu pojavljuje u svega dve-tri kratke cene i izgovara samo nekoliko kratkih rečenica. Ispada da je ova vrsna glumica uvrštena u glumačku podelu samo da bi bila stavka na listi ubijenih, a ona nije jedina - većina novih likova su ili karikature ili nedovoljno razrađeni. Vrisak 4 u svojoj drugoj polovini postaje gotovo rutinski bodycount slasher, što otuđuje gledaoca sve do tačke kada postaje svejedno da li će neki od likova živeti ili umreti.

Od mnogobrojnih novih likova, samo su tri dobila nešto više prostora. Pre svega, tu je Jill Roberts (Emma Roberts), nova potencijalna heroina. Nažalost, problemi u scenariju i neubedljiva gluma Robertsove u poslednjem činu čine ovaj lik krajnje problematičnim. Hayden Panettiere (Jillina najbolja prijateljica Kirby Reed) i Marley Shelton (zemenica šerifa Judy Hicks) prilično su dobre u svojim rolama, ali su ograničene prostorom. Što se originalnog trija tiče – primetni su znaci umora. Dewey (David Arquette), koji je između trećeg i četvrtog dela avanzovao u šerifa Woodsboroa, simpatična je zamlata baš kao i ranije, ali je nestalo hemije koja je postojala između njega i Gale (do pucanja botoksovana Courtney Cox) -  njihovo učešće u priči ostavlja utisak iskonstruisanosti i dodatno opterećuje već prenatrpan narativ. Neve Campbell je prošla bolje. Ona je ovoga puta sa guštom prigrlila ulogu koja ju je proslavila - nema otaljavanja koje je postalo očigledno u trećem delu, ali posle izvesnog vremena konstantno premeštanje fokusa sa nje na Jill i obratno postaje zamorno.

Imajući u vidu da je snimanje filma bilo problematično (umesto Williamsona, na poslednjoj ruci scenarija je radio Ehren Kruger, scenarista promašenog trećeg dela što je rezultiralo dosnimavanjima i prekrajanjima u poslednji čas), Vrisak 4 i nije ispao baš tako loše. Ima u njemu dosta dobrih ideja, ume na momente da bude veoma duhovit i brutalan ali kao celina ne može da parira snazi prvog, pa čak ni drugog dela. Za utehu, bolji je od Vriska 3 i znatni napredak u odnosu na Cravenov prošlogodišnji debakl My Soul to Take. Opet, od povratka u Woodsboro očekivalo se više. Umesto da predstavlja prvo poglavlje nove trilogije, Vrisak 4 je zapravo suštinski nepotreban post scriptum koji serijal sateruje u ćorsokak iz koga će teško izaći.