Zečević uspeva da nadvlada samoga sebe i derivativnost opšte postavke, te na kraju priče Neprijatelj, mada nije slutilo na tako nešto, uspeva da se nametne kao delo pažnje i vremena vredno
Scenario: Đorđe Milosavljević
Uloge: Aleksandar Stojković, Vuk Kostić, Ljubomir Bandović, Tihomir Stanić, Slavko Štimac, Marija Pikić, Dragan Marinković
Žanr: Ratna drama
Trajanje: 109 min
Proizvodnja: Srbija/BiH/Hrvatska/Mađarska
Na sve muke (pre svega estetsko-idejne) kroz koje prolazi savremeni srpski film, derivativnost je među poslednjima koje su mu potrebne.
A kao jedan od prvih i najupadljivijih utisaka koji se nameću nakon gledanja Neprijatelj Dejana Zečevića, upravo je grubo zabašurena derivativnost. Iako priča o grupi vojnika-deminera koji u danima po završetku rata bivaju zatočeni u kući okruženoj minskim poljem (pa još u društvu mogućeg đavola!) u prvi mah budi asocijaciju na skorašnji oskarovski Katanac za bol i/ili Dragojevićeva Lepa sela..., autori Neprijatelja su posegli prvenstveno za jednako dobro poznatim uzorima - filmovima Stvor Johna Carpentera, a samim tim i za Carpenterovim Princom tame. Uz to, očigledna nadahnuća su bili i Session 9 Brada Andersona i, na nivou opšte atmosfere, Stalker Tarkovskog, a tu je i knjiški izvor – čuvena Tatarska pustinja Dina Bucatija.
Problem nije u ovom obilju izvora, jer repetitivnost i aproprijacije bez daljneg u ovom trenutku jesu legitimni zahvati i za igrače iz daleko više lige nego što su Milosavljević i Zečević, ali problem nastaje kada se naleti na utisak ponositog paradiranja „vlastitim“ rešenjima, i to u ovako ogoljenoj i doslednoj varijanti kao što je slučaj sa Neprijateljem.
Ako se to ostavi po strani, Neprijatelj je dovoljno kvalitetan i sasvim solidan film, čak i mimo poređenja sa aktuelnom srpskom i regionalnom filmskom ponudom. Povoljan utisak opstaje kao opšti krajnji sud i nakon razmatranja ostalih lako uočljivih manjkavosti – preduga minutaža, dramaturške nesmotrenosti (zamajac sa likom Satane/Šejtana/demijurga koga zarobljavaju zlosrećni vojnici prerano postane datost koju glavni junaci uzimaju zdravo za gotovo, a ideja minskog polja ostaje nedovoljno potencirana kao krupna opasnost tokom filma) i glumačko „potklizavanje“ Vuka Kostića koji se dosta dobro drži sve do trenutka kada mu se otvori prostor za dužu monološku paradu tokom koje nanovo pada u iritantan manir.
Neprijatelju treba dati šansu prvenstveno zbog apartnosti u odnosu na trenutne konkurente, zatim zbog sve zrelije Zečevićeve režije koji, u ovom slučaju, uspeva da obuzda vlastitu ishitrenost i nemarnost koja je opterećivala njegova ranija dela, kao i zbog odlične glumačke kreacije malo poznatih i svežih lica Aleksandra Srećkovića (32. decembar) i Marije Pikić. Na sve to, ovo ostvarenje u sebi nosi dovoljno filmske pismenosti i vitalnosti da opravda ceh za bioskopsku ulaznicu.
Teško da će Neprijatelj ikoga navesti na euforiju kako je to činio malerozni Bjelogrlićev Montevideo..., teško da će neko u njemu naći slične povode za pohvale koje je pobrao Nikola Ležaić sa prvencem Tilva Roš. U njemu nema sasvim prirodno relaksiranosti i poleta u bavljenju prošlošću, a koje očitava Cinema Komunisto Mile Turajlić, ali ovaj film ipak uspeva da iznađe svoj razlog postojanja, i to krećući se po dobrano utabanim stazama.
Sasvim dovoljno opravdanja za povoljan sud na krajnjoj tački procene njegovih postignuća, a i sasvim dovoljno razloga da poverujemo da Zečević, kao naš najradiniji reditelj, može i (još) bolje.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
br (gost)
| 18.03.2011. 09.11.13
Derivatvnost, apartnost... Elokventan neki recenzent
-
Ralle (gost)
| 19.03.2011. 12.22.40
Solidan !!!
-
Srđan (gost)
| 13.08.2011. 12.41.24
Veoma dosadna recenzija za čitanje.
-
indiesurfer (gost)
| 11.11.2011. 14.08.13
Film sam gledao sa prijateljima na filmskom festivalu u Cottbusu, Nemacka. Nazalost, svi smo bili pomalo razocarani jer smo od ideje i postavke koja je dosta obecavala ocekivali mnogo vise. Ukratko, film ne poseduje potrebnu dubinu, predvidljiv je, likovi su nedovoljno razradjeni, a lik "djavola" koji je kljucna figura filma, uprkos solidnoj glumi, deluje poprilicno neubedljivo (problem scenarija). Stoga ne cudi sto ovaj film nije osvojio nijednu nagradu. Inace, film obiluje scenama nasilja koje je uglavnom podstaknuto iracionalnim postupcima glavnih likova od kojih neki imaju prilicno glupava imena (Lik, Guzica, Sirovina). Kad se saberu utisci film vise podseca na neki niskobudzetni horor nego na psiholosku dramu ili triler sto je i trebao da bude. Ocena: 5 maksimum.
-
baba jaga (gost)
| 24.03.2012. 11.46.47
Iz suvoparne, neinspirisane recenzije uglavnom se prepoznaju pohvale. Otkud onda ova šestica?
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.