Indie film koji predstavlja sve ono što američki indie film, nažalost, više nije
Scenario: Noah Baumbach (po priči Jennifer Jason Leigh)
Uloge: Ben Stiller, Greta Gerwig, Rhys Ifans, Bri Larson, Chris Messina
Žanr: komedija, drama
Trajanje: 107 minuta
Proizvodnja: SAD, 2010.
Prateći onu kletvu po kojoj odrastanjem i sazrevanjem svi i sve postaju sopstvena negacija i odraz onoga što im je isprva bilo poriv za beg, već duže vreme indie filmovi tavore u žabokrečini opštih mesta, neinventivnosti i instant rešenja. Iznova i iznova se srećemo sa holivudskim starovima koji maskirani u konfekcijsku, proletersku no name odeću kidišu na svoje bližnje tokom paramučnih porodičnih okršaja. Povodom nekog prazničnog okupljanja, naravno.
Srećom, još uvek sve nije zift crno, pa tu i tamo ispliva neki vredan, nekada i odličan, film koji, iako prateći pominjanu recepturu, uspe da izmakne sve klopke koje je indie film samom sebi posejao u poslednjoj decenoiji. Takav je i Greenberg Noe Baumbacha. Ako ćemo iskreno, takav srećan ishod se i očekivao budući da se radi o sasvim pristojno budžetiranom ostvarenju, na kom su radili kreativci iz prve lige - reditelj Baumbach (Kicking &Screeaming, Highball, Jegulja i kit), jedan od rodonačelnika visoko verbalizovanih dramedija izraslih na osnovi američkog romana iz odeljka savremenog histeričnog reralizma; vodeća diva ove vrste filmova, Jennifer Jason Leigh (koja će oduševiiti i u nekoliko scena Greenberga); Ben Stiller kao nasalovni junak; a priču prate note iz radionice sve značajnijeg Jamesa Murphyja (LCD Soundsystem).
Greenberg, dakle, rabi poznatu matricu – Stillerov lik se nakon ozbiljnih psiholoških problema i godina samoizgona, iz Njujorka vraća u Los Anđeles kako bi pričuvao kuću svog daleko uspešnijeg i građanski uprizorenijeg brata. Naravno, Greenberg doputuje pod krinkom vlastitog staklenog zvona, donoseći u rodni grad neuroze, fobije, komplikovane stavove i često oprečne preference. Baumbach refrenski ponavlja ono očito – bega nema, na svakom meridijanu čovek ostaje ono što jeste, a povratak kući je tek pusti sanak i najčešće tek zgodan motiv pop-kulture druge polovine dvadesetog veka.
Na nivou osnovne ideje i donekle preovlađujueg tona, Greenberg se rimuje sa takođe uspelim ostvarenjem Toma Forda A Single Man, ali, dok se Fordov Colin Firth kreće u pravcu dubokih kontemplacija na temu samoubistva kao ultimativnog dokaza slobode i jedinog rezonskog izbora, Baumbachov Greenberg je čovek svog vremena i svog podneblja. Stoga Stillerov junak u svojim najcrnjim izdanjima pokazuje zavidnu količinu proaktivnosti koja ponekad rezultira u autodestrukciji (kada je reč o upravljanju nenadanom romansom sa bratovljevom asistentkinjom), a nekada u potpunoj sluđenosti (u pokušaju da pridobije ljubav iz mladosti ili da se uklopi u okruženje mladih otpadnika kakav je i sam nekada bio).
Zadržavajući zaplet na stupnju najneophodnijeg, Baumbach se odlučuje za formu implicitnog dnevničkog beležanja uspona i padova svoga glavnog junaka. Tako Baumbach nenametljiovo sugeriše jedan od načina da se revitalizuje mikrožanr - klasicističkiji zahvati kao što je potpuna usresređenost na likove.
Ovaj rizičan odabir bi verovatno Greenberga odvukao u provalu dosade, predvidljivosti i teatarske kamernosti da nije bilo Bena Stillera. On u Greenbergu nalazi predah od gross out komedija i skorijih radova visokog koncepta. Zapravo, Stiller se ulogom Greenberga vraća korenima (Fresh Horses, Reality Bites i Večita ponoć, npr.). Stiller pronalazi snage da tihom, svedenom, a preciznom glumom prikaže sve sinkope dobrano odocnelog duševnog razvoja glavnog junaka.
Ovaj film vraća dostojanstvo narasloj bujici ostvarenja sličnog usmerenja, pokazujući da i kod nezavisnih dosta toga zavisi o umeću i snazi pojedinaca, ali sve to za dobrobit kolektiva.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
šđćžč (gost)
| 09.08.2010. 14.13.49
Dobar film, two thumbs up. Baš mi je prijao.
-
film je ... (gost)
| 09.08.2010. 15.00.13
folirantski do bola...a i povrsan je very!!!
-
Brankica (gost)
| 09.08.2010. 15.24.48
Potpisujem za povrsnost filma(koja je nazalost odavno i odlika tekstova ovog nekada solidnog autora)
-
lolic (gost)
| 09.08.2010. 16.06.04
kritikovanje kritičara je omiljeni hobi popboks komentatora ali treba onda biti spreman na kritiku kritike. komentri o površnosti su površni. teško je ići u dubinsku analizu na ovako ograničenom prostoru.
-
Lepo je... (gost)
| 09.08.2010. 17.09.24
...kad te brane ortaci. Ili jos bolje ako sam to radis.
-
omiljeno povrsna scena je sto... (gost)
| 09.08.2010. 19.17.26
je Greenberg ljut i sjeban sto je muzka u starbucksu losa...ozbiljna indie muka!
-
Brankica (gost)
| 09.08.2010. 21.12.04
Nemojte tako. Pročitala sam još jednom tekst i mnogo mi se više dopao na drugo čitanje.
-
ma najbitnije je,.. (gost)
| 10.08.2010. 00.23.57
...da je film "indie" (?!)
jeste li primetili, koliko ste zavisni od tzv nezavisne muzike i filmova?
-
deadbeat (gost)
| 16.08.2010. 13.54.36
Solidan film, i kritika je dobra. Rekao bih da je za razumevanje nijansi i emotivne tezine ovog filma potrebno da gledalac ima barem 30 godina, t.j. da je osetio "žal za mladost". Youth is wasted on the young.
-
pirke (gost)
| 21.08.2010. 12.09.38
nisam mogao da pogledam pola sata ovog potpuno nebitnog filma.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.