Bekim Fehmiu je, po rečima Bate Živojinovića, izvršio političko samoubistvo. Niko tu izjavu nije demantovao. Mi, koji ga nismo lično poznavali, nemamo izbora sem da pomenuti motiv usvojimo kao činjenicu
Sve što je posthumno rečeno o slavnom jugoslovenskom i albanskom glumcu, iz istog razloga se logički odnosi na njegov protestni suicid. Ako poštujemo njegovo delo, dužni smo da rastumačimo njegov poslednji dramski čin.
Jugoslovenski film je u ovom glumcu pronašao svoje vanlokalno ishodište. Samo pomoću primera koji je dao Bekim Fehmiu, možemo da poredimo domaću kulturu (pre tranzicije) sa velikim kulturnim centrima moći i da otkrijemo šta je to što je nedostajalo ovdašnjem umetničkom i scenskom sistemu vrednosti.
Zašto je Bekim Fehmiu uspeo na zapadu, a Zoran Radmilović, Pavle Vujisić ili Bata Živojinović nisu? Da li je to zato što je bio najbolji glumac? Ili zato što je jedini znao engleski jezik? Zbog dikcije? Možda zbog egzotičnog izgleda koji mu je omugućio zgodan mediteranski prolaz u karakter američkih negativaca? Ili zbog srećnog spleta okolnosti?
Teško da je ijedna od ovih mogućnosti. Mnogi domaći glumci imali su sve ove karakteristike, pa su im karijere ostale u vencu lokalnih lovorika.
Nabrojmo neke od slavnih filmadžija sa kojima je radio: Dino De Laurentiis, Franco Rossi, Mario Bava, Mark Bolognini, Tinto Brass, John Frankenheimer, Lewis Gilbert, Bart Kennedy.
Čak i ako zanemarimo filmove ovih reditelja u kojima je Fehmiu igrao, sam zbir rediteljskih imena deluje impresivno. Upravo se po tome ova karijera razlikuje od karijere drugih domaćih glumaca. Bekim Fehmiu nije naš najbolji glumac, već naš najbolji kasting! A pojam kastinga je ključni termin za zapadno filmsko tržište. To što u srpskom jeziku nema prevoda za ovu reč samo sužava problem domaćeg filma na zapadu. Zato, objasnimo ovu reč: kasting se ne tiče samo dobro odigrane uloge, već odnosa između glumca i lika, odnosa lika i drugih likova, odnosa između glumca i drugih glumaca, kao i odnosa između glumca i producenta, odnosno reditelja.
Kasting se bavi glumcem - ne samo kao čovekom ili profesionalcem, već glumcem kao simbolom filma!
Ali, kako se postaje dobar kasting u zemlji bez kasting agencija? Odgovor je - biranjem uloga. Možda Bekim Fehmiu, kao mlad glumac, nije bio tako izbirljiv, ali se tokom vremena izborio za poziciju sa koje može da bira, pa i da odbija uloge. Odluka glumca da se povuče, odnosno da uloge bira, suštinski ga razlikuje od domaće umetničke scene u kojoj je bitno samo da fizički postojiš kako te trenutni društveni interes ne bi zauvek pojeo.
Zato se zagonetnost karijere Bekima Fehmiua sadrži u nepoznanici (za domaću javnost) - mogućnost da glumac bude ujedno i autor svojih likova. Ako hoće da zadrži svoje autorstvo, takav glumac ne bi trebalo da prihvata uloge koje su ispod ili mimo njegovog opusa. Glumac koji ne bira šta i koga glumi jeste - loš kasting. Jer, ako njegov lik nije njegov izbor, to znači da je nekom drugom glumcu nepravedno oteo angažman.
Kada gledamo manje uspešne filmove Pavla Vujisića, mi gledamo glumačku veličinu kako se snalazi u blatu svoje kinematografije. Kada gledamo Bekima Fehmiua u manje uspešnim filmovima, mi vidimo Odiseja u Hadu, vidimo nešto više od pada, vidimo i sve ostale njegove fimove u kontinuitetu - put i dinamiku jedne karijere koja, prateći simboliku odigranih likova, prolazi kroz različita herojska iskušenja, boreći se za život porodice, slavu naroda, ljubav Penelope…
Puno je napisano o smrti ovog glumca i o njegovom pokušaju da pomiri Srbe i Albance. Niko nije rekao da je ova tragedija - prva srpska medijska vest koja promoviše albanski problem, samim tim naginjući ka priznavanju Kosovske države.
Tabu albanskog pitanja u srpskoj kulturi više je od pitanja tolerancije. Kao razvijenijem narodu u ovom odnosu, od nas se traži više od miroljubivosti. Traži se pomoć ugroženijem, a opet motivisanijem susedu. I zato, malo ko je spreman da prizna da su Albanci, kao uostalom i Srbi, jedan nedovoljno poznat narod u savremenoj svetskoj kulturi. Ako su Albanci još uvek slabo razvijeni, zar to nije podsticaj da im pomognemo, a ne da ih mrzimo ili da ih se plašimo? Teško je reći da su Srbi odgovorni za stagnaciju Albanije. Ali sigurno je da bi Srbija, kada bi htela, mogla da pomogne napredovanju svojih južnih rivala.
Time što ne želimo da pomognemo balkanskom narodu koji želi napredak, mi činimo svojevrstan kulturni genocid. Jer, šta mi znamo o albanskoj kulturi? Šta, uopšte, znamo o albanskom karakteru? Kada sve saberemo i oduzmemo, bliži uvod u albansku kulturu i mentalitet od ličnosti Bekima Fehmiua, mi nemamo. Ako je Bekim Fehmiu primer albanskog karaktera, onda govorimo o tajanstvenosti, uzdržanosti i teatralnosti kao odlikama tog karaktera. Zar nije takva i albanska država? U senci Balkana, ona je zatvorena, verski raznolika, mistična, ali sa velikim trgovačkim potencijalom i globalističkom ideologijom. Karijera Bekima Fehmiua možda i jeste pravi opis albanskog karaktera - onog, koji kad jednom ostvari željeni rezultat, pruža povratni sjaj i Srbima, Jugoslovenima, Rimljanima i Amerikancima.
Zato i cenzurišemo albansku reč - zato što albanskom ekspanzijom gubimo primat na Balkanu koji držimo već decenijama. Albanskim širenjem, srpski Beograd više neće biti centar Balkana, već će albanski Beograd biti kulturna tačka sveta. Ali to je prirodna budućnost jugoistične Evrope - trenutak kada će balkanske zemlje odustati od pristrasne istorije, borbe za teritoriju i tradiciju svog imena. Ta promena može da se desi samo globalnom motivacijom celog Balkana. A, zašto Srbi izbegavaju globalno tržište? Kada bi Srbi tržište želeli, Albanci bi ih, u toj disciplini, pobedili - u toj buržuaskoj disciplini kulturnog ekspanzionizma. Veći deo Balkana, na čelu sa Srbijom, čuva svoju tradicionalnu društvenu poziciju, kako bi sprečila Albance da povuku Balkan u Novi svetski poredak. Možda kapitalizam nije savršen ekonomski sistem, ali ko smo mi da o tome odlučujemo kada je drugi narod u pitanju? Ako na to nije mislio Bekim Fehmiu, onda se njegovim protestom ne treba ni baviti.
Bekim Fehmiu, jedan od malobrojnih građana Srbije sa zaštićenim kopirajtom, svojim dugogodišnjim egzilom (od protestnog napuštanja scene u predstavi Madam Kolontejn u JDP-u, 1987) nije uputio protest samo srpskim šovinistima, već i bliskim sugrađanima i kolegama. Onima koji ćute, ne toliko pred političkom, koliko pred kulturološkom represijom nanetom svim građanima koji žele da budu autori svog života i da njihovo delo ne zavisi od vladajuće društvene grupe.
To nisu uspeli ni Zoran Radmilović, ni Bata Stojković, ni Pavle Vujisić. To u Srbiji nije uspeo niko!
Svi priznati građani Srbije, oduvek su bili samo glumci srpskog društva. Bekim Fehmiu ostao je autor svoje karijere. Baš zato je ovaj albanski glumac jedina srpska zvezda iznad sjedinjenjenih filmskih država.
I to crvena!
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Laza (gost)
| 08.07.2010. 15.07.39
Jeftin politikantski pamflet. Ili je autor uzasno naivno i neobavesteno bice, ili je jedan u nizu "antiratnih profitera".
-
am (gost)
| 09.07.2010. 09.40.30
Ovaj tekst nije moguc. Nemoguc je. Neverovatan. Nerealan. Cudo. Citat iz teksta: "Time što ne želimo da pomognemo balkanskom narodu koji želi napredak, mi činimo svojevrsan kulturni genocid." Stipendija. Putovanje. Besplatna karta za bioskop. Stipendija. Putovanje. Besplatan DVD player... Bekimu ne bi bilo prijatno sto mu se ime vuce po ovakvim tekstovima...
-
kulak (gost)
| 10.07.2010. 19.51.05
U Beogradu postoji vrhunska agencija za kasting, zove se Pajper i sa velikim zadovoljstvom sa njom sarađuju kako lokalne tako i strane produkcije.
-
zola (gost)
| 12.07.2010. 03.02.00
autora za predsednika! valjda mu zato i stoji slika pored teksta...
-
pEKARA pEKONI (gost)
| 12.07.2010. 11.37.15
U svakom smislu, bruka od teksta.
-
Albanka (gost)
| 21.04.2013. 11.25.34
Sve dok Srbi ne budu prihvatali cinjenice, koje Autor naglasava u pogledu Kosova i albanskog pitanja, Srbija ne moze i nece da uspe u nikakvom pogledu!
-
Zana (gost)
| 13.07.2010. 20.18.50
Kao razvijenijem narodu? Ma daj... Na kom kantaru si to merio?
-
ajemsasa (gost)
| 17.07.2010. 10.36.46
Interesantan tekst koji tera na razmišljanje.Odnos prema Albancima, Kosovu,pa i Bekimu Fehmiu je odnos prema našoj nečistoj savesti. To nas sprečava da o ovoj temi razmišljamo hladne glave. Na temi Kosova mi se postrojavamo i prebrojavamo, uvek spremni na svađu. Ni poraženi nismo spremni da se promenimo već još radikalnije srljamo. Drugačije mišljenje nije dobrodošlo čak ni kao tema za razmišljanje. Uostalom, komentari sve govore.
-
kejto (gost)
| 19.07.2010. 11.49.26
tekst se uz nepotrebna krivudanja i deljenja pameti na kesice još nekako i drži do ove smušene i nejasne rečenice:
@ Niko nije rekao da je ova tragedija, prva srpska medijska vest koji promoviše albanski problem, samim tim naginjući ka priznavanju Kosovske države.
- pričanje o smrti bekima fehmiua ne znači priznavanje kosova. kosovo je ionako faktički nezavisnog (što je dobrim delom rezultat nehatnog odnosa srbije prema tom delu svoje teritorije od 1989. do 1999. godine naovamo) a njegovo priznavanje je u isključivom delokrugu srpskih državnih organa.
sad stvari zaista kreću dođavola...
@ Time što ne želimo da pomognemo balkanskom narodu koji želi napredak, mi činimo svojevrsan kulturni genocid."
- smisao ove rečenice mi potpuno izmiče. a i samo da se bavim terminologijom dobijam glavobolju. kada nekom ne želiš da pomogneš to je odraz pasivnosti ali ne i aktivnog odmaganja. kada bi takvo odmaganje postojalo i kada bi na primer uzelo oblik sistematskog uništavanja albanskih spomenika kulture ili progon albanskih umetnika nastanjenih u srbiji, onda bi se još i moglo govoriti o kulturnom genocidu, poput onog koji su u martu 2004. godine počinili ekstremisti među albancima na kosovu.
malo podsećanje: bekim fehmiu, koji je živeo u beogradu, nije bio u kućnom pritvoru, nije bio proganjan, nije imao zabranu nastupa, niko nije zabranjivao njegove filmove niti ih je uništavao. štaviše, 2001. godine, fehmiu je objavio i promovisao knjigu svojih sećanja. usred beograda. i nije mu bilo ništa.
@ Jer šta mi znamo o albanskoj kulturi? šta uopšte znamo o albanskom karakteru? kada sve saberemo i oduzmemo, bliži uvod u albansku kulturu i mentalitet od ličnosti bekima fehmiua, mi nemamo.
- ovo je oaza suvislosti u drugom delu teksta. tačno je da srbi tragično slabo poznaju albance, koji su im prve komšije, i imaju gadan strah od njih, baš zato što ih slabo poznaju a kljukaju se ili bivaju kljukani nacionalnim mitovima. avaj, ništa nije drugačije sa kosovskim albancima. albanci iz albanije su već nešto drugo. oni gaje specifičan odnos prema srbiji i bivšoj jugoslaviji, ali i prema svojim sunarodnicima sa kosova. samo, da bi autor ovog teksta mogao o tome da priča morao bi da bude bolje obavešten o stvarima o kojima piše. na žalost nije i upropastio je priliku da ozbiljno obradi ovu odlično odabranu temu.
od sledećeg pasusa dobio sam vrtoglavicu i najiskrenije mi je potreban tumač:
@ Zato i cenzurišemo albansku reč, zato što albanskom ekspanzijom gubimo primat na Balkanu koji držimo već decenijama. Albanskim širenjem, srpski Beograd više neće biti centar Balkana, već će albanski Beograd biti kulturna tačka sveta. Ali to je prirodna budućnost jugoistične Evrope - trenutak kada će balkanske zemlje odustati od pristrasne istorije, borbe za teritoriju i tradiciju svog imena. Ta promena može da se desi samo globalnom motivacijom celog Balkana. A zašto Srbi izbegavaju globalno tržište? Kada bi Srbi tržište želeli, Albanci bi ih u toj disciplini pobedili, u toj buržuaskoj disciplini kulturnog ekspanzionizma. Većina Balkana, na čelu sa Srbijom, čuva svoju tradicionalnu društvenu poziciju, da bi sprečila Albance da povuku Balkan u Novi svetski poredak. Možda kapitalizam nije savršen ekonomski sistem, ali ko smo mi da o tome odlučujemo kada je drugi narod u pitanju? Ako na to nije mislio Bekim Fehmiu, onda se njegovim protestom i ne treba baviti."
- ostao sam bez reči. ali da pokušam s ponekim pitanjem.
- kako to srbija sprečava albance (albaniju ili kosovo? albaniju i kosovo?) da "povuče balkan u novi svetski poredak"?!?!? jedno bi bilo tvrditi da srbija sprečava priznavanje kosova (što je tačno ali predstavlja jalov posao) a drugo je tvrditi da srbija sprečava albance da vuku balkan u “novi svetski poredak” ili šta god autor pod time podrazumevao. albanci mogu da vuku balkan isto koliko i Srbi: mogu zajedno da se uhvate za uši i da igraju, pri čemu kosovo koje je pod međunarodnim protektoratom tek treba da stane na noge kao društvo.
- šta autoru znači ona fora sa "albanskim beogradom?" pričati o albanskom beogradu ima smisla koliko i pričati o srpskoj tirani. ali, svakako bi se moglo pričati o jednom beogradu koji bi bio kosmopolitskiji nego sada. moglo bi se pričati i o potrebi da se srbi i albanci upoznaju bolje, kako bi se i jedni i drugi oslobodili virusa nacionalizma.
i za kraj, da se vratim na uvod teksta:
- bez obzira što batu živojinovića niko nije demantovao, ako autor nije lično poznavao fehmiua i ako nije bio blizak sa ljudima koji su njemu bili bliski, razloge njegovog samoubistva može samo da pretpostavlja. a ako to radi naglas, preko kolumne, pri čemu na pretpostavkama koje tretira kao činjenice zasniva gomilu generalizujućih (i pogrešnih) tvrdnji, dolazi u opasnost da gradi čardak ni na nebu ni na zemlji. A valjda zna šta se dešava sa čardacima koji nemaju temelj i tada nema jeftinog vađenja ispod ruševina po principu: "ako na to nije mislio bekim fehmiu, onda se njegovim protestom i ne treba baviti."
šta god da je autor hteo da kaže ovim tekstom, nije sročio ni valjano ni promišljeno ni mudro.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.