Naš Francuz

Već odavno izraubovana sintagma „osvedočeni prijatelj našeg naroda“ (prisutna i u nešto razumnijoj varijanti „dragi gost naše zemlje“) početkom kraha SFRJ „bajke“ ušla nam je u uši u svoj svojoj ispraznoj višeznačnosti.

Tako je svako pleme dobilo svog dušebrižnog francuskog filozofa i literatu  – Bošnjaci Bernara Anri Levija, Srbi Danijela Šifer(ović)a. Za prvog je Srđan Dragojević duhovito primetio da „svi znaju kako izgleda u kupaćim gaćama, ali da niko ne zna njegov filozofski program“, a drugi se izgubio bez traga nakon krađe damske haljine u novosadskom butiku.

Srećom, nova vremena nose i nove običaje, te je Beogradu u goste krajem prošlog meseca navratio istinski književni superstar – Frederik Begbede.

I to sa povodom – novopokrenuta izdavačka kuća Booka je za svoja prva dva izdanja izabrala dva Begbedeova cenjena rada – U pomoć, molim za oproštaj i Francuski roman. Prevoda kvalitetnih i relevantnih pisaca nikada dosta, te je ova dvostruka doza neporecivo značajnog Begbedea svakako dobrodošla. Uz to, srećom (a zahvaljujući mudrom uredničkom odabiru) reč je o dva dovoljno međusobno raznorodna dela.

U pomoć, molim za oproštaj (Au Secours Pardon) je nastavak čuvenog romana 99 Francs (i u Srbiji je bio umereni bestseler pod nazivom 399 dinara u izdanju Platoa). Oktav Parango, copywriterska zvezda, mag krupnih reči i rizičnih poteza, ovisnik, histerik, hiperseteta i hedonista prve klase, krcka novu inkaranciju u Rusiji, ovaj put u ulozi lovca na buduće zvezde modelinga.

Iako junaka izmešta na novo tle i u donekle nove okolnosti, Begbede ovde nudi remiks neodoljivog Parangovog ludila iz prvog romana. „Novi“ Parango i dalje baulja kroz svet povlašćenih i, mahom, obeznanjenih, nošen istim talasom vlastitog ludila i poroka od kojih ne bi da se tek tako rastane.

Begbede u U pomoć, molim za oproštaj uleće na teritoriju koju kao svojom može da smatra Vladimir Sorokin, ali neskrivena kritika prilika putinovske Rusije ovde ipak ostaje u senci  prepoznatljive Begbedeove mizantropije sa osmehom. Rusija, zemlja u negaciji i osuđena na revolucije čije perjanice strastveno zatiru tragove prethodnika, samo je slikovito i izdašno okruženje za novu avanturu neobuzdanog sladostrasnika Oktava Paranga.

Uostalom, kuda bi gorljivi levičar poput Begbedea mogao da se zaputi osim u zemlju koja je ideju levice dovela prvo do paroksizma, a potom i do potpune mutacije čiju je bit najčešće teško odrediti?

Begbede se i u ovoj epizodi pokazuje kao vrstan satiričar, strastveni pripovedač, precizni vivsecista i pop-filozof savremenog kova. Mada je Paranga teško voleti (tim pre, što Begbede tokom Paragangove ispovesti starom znancu-pravoslavnom svešteniku zbilja retko poseže za apologetskom ispomoći svom mnogogrešnom junaku), ali je lako uživati u ovom štivu koje ima moć da u sebi spoji tradicionalni frankofoni filozofski roman i pitkost pisma autora kome je pop-kultura oruđe, zaleđe i najčešće ishodište.

***

Francuski roman (Un Roman Francais) je,pak, moderno viđenje autobiografije i kreće se putanjom kojom su poslednjih decenija kretali i Ameli Notomb, Patrik Beson, Fransoa Vajergans i mnogi drugi u pokušaju da vlastita čvorišta razmrse dižući pitanje ličnih identiteta na ravan rasprava o suštini Francuske kao svoje osnovne pozornice.

Tokom nekoliko dana utamničenja (zbog konzumiranja narkotika na javnom mestu) Begbede nastoji da pronađe razloge zbog kojih uopšte nema sećanja na sopstveno detinjstvo. Tako se pisac izmešten u surovo i nehumano okruženje, a bez pribora kojim bi zabeležio roman koji spontano nastaje u njegovoj glavi baš u taj zao čas zapućuje u avanturu potrage za odgovorom da li je amnezija zapravo sloboda.

Francuski roman tako prevazilazi namete klasične autobiografije begom u okrilje naglašeno introspektivnog bildungs romana u kome se nađe prostora i za povlačenje paralela između vlastitog fatuma i dominantnih težnji majke Francuske. Ta paralela se u vidu refrena oslikava u poređenju težnje pisca ka samozaboravu sa odlučnošću francuske države u potpunom brisanju neviteških dana svoje istorije (negacija kolaboracionizma višijevske Francuske sa nacistima).

Neka ljubi se Istok i Zapad: Nakon ova dva, u bliskoj budućnost nas u izdanju BOOKe očekuje još nekoliko proverenih i potencijalnih poslastica. Ubrzo u istoj ediciji (Zapadno od sunca) sledi Iiii iii iii Taoa Lina, dok edicija Istočno od raja prvo donosi roman U miso supi Rjua Murakamija (koji je osim ovog eksplozivnog i duhovitog štiva o japanskoj  industriji seksa napisao i scenario za nezaboravni Audition Takašija Mike). U planu su i No One Belongs Here More Than You Mirande July, već ekranizovani Virgin Suicides Jeffreyja Eugenidesa, Fortress of Solitude Jonathana Lethema, A Heartbreaking Work Of Staggering Genius Davea Eggersa, Snakes and Earings – Hitomija Kanehare…

Francuski roman donosi možda neočekivano poetično lice Frederika Begbedea, što u krajnjem zbiru predstavlja dobrodošlu inovaciju, a i značajnu stilsku odrednicu ovog dela u neku meru apartnog u odnosu na tipičnog Begbedea. Srećom, Begbedeu ne manjka šarma ni lucidnosti i u izmenjenom stvaračkom modusu, te mu je lako istolerisati i potrebu da bude sasvim otvoreno društveno angažovan (u osudi francuske sudsko-policijske prakse) ili neprikriveno didaktičan (pri bavljenju pitanjima razorenih brakova i okrnjenih porodica).

Ipak, Francuski roman, to se mora naglasiti,  je delo koje se obraća već formiranim posvećenicima u mikrokosmos ovog francuskog maestra (premda knjiga, umešno prevedena, nudi i pregršt fusnota za pomoć u snalaženju u toj džungli igara rečima, stilskih poigravanja, pop-kulturnih uticaja i često intimnih toponima).

Sve u svemu, odličan prvi koraci nove izdavačke kuće, jer, iako čisti ziceri mereno sa tačke gledišta verziranih, u ovim delima se da prepoznati potencijal za zavođenje i onih dosad neiniciranih u očaravajući histeričan, čudesno surovi i neodoljivo istiniti svet Frederika Begbedea.