Rasprodat koncert vrhunskih muzičara, sjajno i koncipiran i ozvučen
Mesto: Beogradska arena, Novi Beograd
Vreme: Sreda, 9. jun 2010.
Organizacija: Arena beograd & Balkan entertainment company by arrangement with Marcel Avram
Eric Clapton i Steve Winwood zatekli su nas u jeku polemika oko toga da li je nedavni Dylanov koncert bio istorijski događaj ili golemi promašaj, odnosno da li je nekoliko dana ranije, takođe na sceni Beogradske arene, Elton John rasturio ili bio tek najobičnija Evrovizija.
Ovakve i slične konstatacije (plus iz pozadine reda jedno šaljivo "Kleptone Eriče, Srbija ti kliče!") čuo sam sinoć u dugačkoj koloni koja je vodila ka jednom od ulaza u Arenu.
Bogom nazvanog gitaristu i njegovog saborca iz burnih 60-ih, kako ponosno tvrde organizatori koncerta, sinoć je došlo je da vidi i čuje čitavih 16.000 ljudi! Malo li je ako se zna da su ulaznice koštale od 3.300 do 5.950 dinara?
Treće Claptonovo koncertno ukazivanje pred publikom glavnog grada Srbije (saznali ste ovih dana da je proslavljeni blues-rocker u Beogradu svirao i 1979. i 1984. godine) otvoreno je numerom Had To Cry Today, studijski zabeleženom 1969. na prvom i jedinom albumu benda Blind Faith. Winwood ju je otpevao, dok su magični rif-u-nedogled zajednički vrteli. Zapravo, već u vreme prve numere sve je bilo jasno: pred nama je bio koncert vrhunskih muzičara, sjajno i koncipiran i ozvučen.
"K'o na ploči", nekad se govorilo. I drugu pesmu, Low Down, isplele su gitare naših junaka, a onda je Winwood prigrlio svoj hammond, dok je Clapton prešao u prvi plan bine i zagrmeo kako samo on zna: "After midnight... we're gonna let it all hang out..."
Velik je (i) pevač taj Clapton! Ali, omađijani njegovom gently weep gitarom, svih ovih godina i decenija uglavnom smo se mimoilazili s takvim zaključkom. A tek kad je pred razneženim auditorijumom Arene zapevao čuvenu Presence Of The Lord, još jedan biser njegovih i Steveovih slavnih davnina...
No, aktuelna saradnja dvojice velikih rockera ima na meniju i neke egzotičnije sastojke – recimo dve pesme iz repertoara benda Traffic, koji je pre 40-ak godina predvodio upravo Winwood. Klavirski nestašluk Glad, s njihove ploče iz 1970. John Barleycorn Must Die (1970), čuli smo sinoć spojen s ultraritmičnom Well Alright. Ovaj mini medley naterao je publiku da tragom gotovo plemenskog ritma prvi put malo više uposli dlanove.
Ali ne zadugo, jer je na red došao bluz Tuff Luck, koji je raspoloženi Clapton maestralno i otpevao i odsvirao. Takvim vodama on i inače najbolje pliva, pogotovo kad ga prate precizni udarci bubnjara Stevea Gadda, pumpanje basa Wilieja Weeksa i do neba velika jeka klavijatura Chrisa Staintona. Osim ove trojke prekaljenih muzičara, Clapton je pred beogradsku publiku doveo i pevačice Sharon White i Michelle John.
Dame su dale sve od sebe i u sledećoj numeri koju smo čuli, While You See A Chance, koja potiče s jedne od Winwoodovih solo ploča. Ali biće da je upravo tada, ili možda čak i u vreme pesme Key To The Highway, pala atmosfera koncerta, zato što je većina publike priželjkivala Claptonove monster hitove tipa Tears In Heaven ili Wonderful Tonight, a dobijala je, recimo, manje poznat Winwoodov broj Midland Maniac (s, doduše, sjajnim promenama ritmova i Claptonom kao pozadinskim svircem koji uredno secka rifove).
Ako ne računamo tzv. đuskanje glavom, publika u Areni sinoć baš i nije bila preterano razigrana – da li zato što je nastupila u sastavu “od 7 do 77” ili zbog same prirode koncerta, koji je bio sve samo ne kao puka best of parada.
Naravno, hitova je bilo, pogotovo tokom poslednje trećine svirke – kultna Crossroads imala je vatrene prateće vokale, besmrtna Georgia On My Mind u Winwoodovoj izvedbi prizivala je duh Rayja Charlesa... Sve je došlo na svoje mesto kad je Clapton (pre nego što je izveo Driftin') rekao nešto u stilu: "I love this town, I love this country". Oduševljena publika zahvalila mu se snažnim aplauzom i nakon sledećih unplugged brojeva (How Long, Can't Find My Way Home), da bi vrhunac cele večeri bila, naravno, čuvena Layla. Sva sila mobilnih telefona snimala je kako su Eric i Seve na akustičnim gitarama pričali onu staru o ženi koja ne sme da se voli.
Električne gitare su ponovo zagrmele tokom finalnog trilinga. Prvo je odsvirana Winwoodova Gimme Some Lovin’, nezaobilazna na kompilacijama drevne britanske grupe Spencer Davis Group, zatim moćna 15-ominutna posveta Hendrixu Voodoo Chile i, za sam kraj, još jedna posveta, ali J.J. Caleu – Cocaine. Klavijaturista Sttainton dodatno je zakuvao poslednju, zašavši duboko u polja slobodarskog jazza.
Osećajući da se bliži kraj ovog više od 120 minuta dugog koncerta, publika je urlala: "She don't lie, she don't lie, she don't liiiiie... cocaine!" I tako je i bilo. Zapravo, odsvirali su još bis: pesmu grupe Traffic Dear Mr. Fantasy. Priželjkivane hitove Sunshine Of Your Love, I Shot The Sheriff ili White Room, ko zna, možda nam Clapton odsvira već za godinu ili dve.
Što se tiče samostalne Srbije, sad je u velikom stilu probio led. Počnite da štedite.
Galerija fotografija Stanislava Milojkovića
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Mudri (gost)
| 10.06.2010. 11.35.11
E to je bila magija..
-
Johnny (gost)
| 10.06.2010. 11.50.44
Koncert bez greske.U eri ogromne informisanosti i brze komunikacije totalno je bezobrazno odlaziti na koncerte a da se pre toga ne informišeš šta te to očekuje.Tako je bilo i za Dylana ali i za Claptona.Sjajan koncert u svakom smislu .Nemam zamerke na svirku , repertoar , zvuk , publiku...Ali nikad nije sve savršeno.Mislim da nema smisla onako tretirati publiku u parteru.Prilikom ulaska to je nekako i funkcionisalo ali prilikom izlaska bilo je strasno.Neopisiva gužva na samo jednom izlazu.Parter je bio pun dok su se tribine uveliko ispraznile.A da ne spominjem činjenicu da su posetioci iz partera bili uskraćeni za kupovinu koncertnih suvenira a nekima je to baš bitno.Inače sve pohvale za prikaz koncerta i ako je Clapton Bog , Winwood je sigurno anđeo a ono sinoć u areni je bio RAJ.
-
kokuz (gost)
| 10.06.2010. 11.52.52
''da li je nedavni Dylanov koncert bio istorijski događaj ili golemi promašaj'' - pa da razjasnimo onda. bio je golemi promasaj.
-
Jovan Ristić (gost)
| 10.06.2010. 12.32.03
Bio sam u poslednjih nedelju dana na sva tri "gerijatrijska" koncerta u Areni. Onaj koji je održao Elton Džon bio mi je najbolji, a imao je najslabiju posetu. Odmah za njim po kvalitetu Bob Dilan, i na drugom je mestu samo zbog neprilagođenog ozvučenja, što se dalo osetiti prilikom šetnje parterom. Klepton i Vinvud su na trećem mestu, i osećanja u vezi sa tim koncertom - nesumnjivo najposećenijim - su mi pomešana. Audio ugođaj ovde jeste bio daleko bolji nego na Dilanu (a u rangu sa Eltonom Džonom), ali mene naglasak na savršenosti zvučne prezentacije, sviračkoj virtuoznosti i kilometarskim solažama jednostavno ne kupuje. Opet, to sam ja. Videlo se da je publika uživala, i da je dobar deo nje došao upravo zbog solaža. Drago mi je što sam imao priliku da čujem i vidim Stiva Vinvuda. Dobro sviranje, dobro pevanje, mada mu je glas malkice nagrižen godinama.
-
tijana (gost)
| 10.06.2010. 12.37.15
vrhunski dozivljaj! Vredelo je svaku paru.
-
dex (gost)
| 10.06.2010. 13.03.24
meni je bilo uzasno dosadno, na kilometarskoj voodoo chile sam se bas unervozio, tad da mi je izlaz bio blizi, kraj sigurno ne bi sacekao. ja sam se od gerijatrije opredelio za dylana i claptona, izgleda da je to bila greska, trebao sam oba da batalim i odem na eltona.:(
-
muljator (gost)
| 10.06.2010. 14.34.50
A jel bio 'dzetset' Srbije u VIP lozi?
-
uh (gost)
| 10.06.2010. 14.40.23
SJAJAN koncert!
Kleptone HVALA!!!
-
najgorost (gost)
| 10.06.2010. 14.52.33
pravio govori kokuz...
veliki koncert bi sinoc...
-
elpaso (gost)
| 10.06.2010. 15.10.12
"za kokuza i istorijski promasaj.
da razjasnimo:
ne bacaj bisere pred sv...
vec bacaj sv... na splavove.
-
kokuz (gost)
| 10.06.2010. 17.26.29
ah, idemo... ko nasu dogmu ne shvata, znaci da splavove posecuje...
koncept koji je proslavio rokenrol u srbiji. toliko da ga niko ne slusa.
-
Sun (gost)
| 10.06.2010. 18.20.44
Izvinjavam se, nego moram i ovde. Nevezano je za Kleptonov koncert, nego za autorovu opasku:
"Eric Clapton i Steve Winwood zatekli su nas u jeku polemika oko toga da li je nedavni Dylanov koncert bio istorijski događaj ili golemi promašaj"
Da li bi g. Djuran bio ljubazan da nam ukaze na to KOJE su to POLEMIKE u pitanju, kako to da nam izmice njihov JEK i ko ih uopste vodi. Nadam se da ne misli na raspravu posetilaca (u kojoj sam i ja ucestvovao) na temi o Dilanu ovde na Popboksu. Koncert bio i prosao. Postovaoci Zimija dobili 101%, zalutali na koncertu mozda ocekivali igru i ples :). Polemike? Ovo mi prva vest.
Mislim, CEMU potreba nasih izvestaca da vec decenijama zvuce isto po ovom pitanju, da prizivaju nedoumice i kontroverze gde ih nema, i da se olako razbacuju (dis)kvalifikacijama zarad popune kolumnistickog prostora.
Po milijarditi put, bio sam na Dilanovom koncertu, bilo je SJAJNO, Bob je usred Beograda bio topliji i otvoreniji nego sto je to slucaj u Njujorku ili Londonu (da li ga je obradovao sastav i enerija, ili nas se uzeleo posle 20 god, ne znam).
Zaista koncert za pamcenje, u GENERALNOM kontekstu Bobove turneje. Ima ljudi koji ga decenijama prate a ne dozive ovo sto smo mi pre neki dan.
Mislim, bilo bi stvarno u redu elementarno se informisati pre nego sto se napise ovako sta. Bob je ispracen OVACIJAMA, a i on i muzicari su nam ostavili ono najbolje sto imaju.
Iskreno se nadam da su ljubitelji Kleptona i Vinvuda uzivali u koncertu koliko i mi na Dilanu. Ne vredi praviti uporedjenja ove vrste, ipak ljudi ne slusaju Erika i Boba zbog istih stvari. Dve velicine na razlicitim stazama. Nekad se staze sretnu i njih dvojica zajedno nastupe. I to je to.
Izvestaj g. Djurana sa koncerta je dobar, ali licitiranje oko Dilana nepotrebno,eto samo to
-
IL (gost)
| 10.06.2010. 19.28.01
Nama, koji smo imali tu srecu da budemo njegovi savremenici, barem na delicu njegove eonske karijere, ostaje ipak zal. Zal jer smo dotakli savrsenstvo. Nakratko. Zelimo jos, mada je to neumesno traziti. Zelimo bolje, mada znamo da to ne postoji. Proklet da si, Erice! I blagosloven da si...
-
punisha (gost)
| 10.06.2010. 22.24.01
winwood je svirao hammond na original vodoo chile na electric ladyland - duzoj verziji sa hendrixom, tako da i nije samo cover.
-
vrh dna (gost)
| 10.06.2010. 22.52.15
Rok gitarista Erik Klepton, čiji je koncert sinoć u Beogradskoj areni privukao oko 20.000 ljudi, pred nastup se po sopstvenoj želji sastao sa Goranom Bregovićem, a danas ga je i posetio u njegovoj kući, rečeno je agenciji Beta u produkcijskoj kući "Mjuzik star".
Prema rečima predstavnika ove kuće, do prvog susreta, kojem je prisustvovao i vlasnik "Mjuzik stara" Raka Marić, došlo je u Areni, neposredno pred koncert koji je Klepton održao zajedno sa starim prijateljem i saradnikom, Stivom Vinvudom, a novi susret se odigrao jutros u Bregovićevoj kući.
"Mjuzik star" se prethodno oglasio saopštenjem u kojem je naveo da je do sastanka u Areni došlo na Kleptonovu inicijativu, i da je velikan rok gitare tom prilikom poželeo da ga poseti kod kuće.
U saopštenju se navodi da je Bregović u Areni poklonio Kleptonu nekoliko svojih albuma, i da je Klepton u tom momentu "na opšte iznenađenje zapevao čuvenu temu iz pesme Đurđevdan (Ederlezi)".
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/193312/Klepton-privatno-posetio-Gorana-Bregovica
-
Muppet starac (gost)
| 11.06.2010. 09.05.04
Obzirom na reputaciju E.C. i S.W. malo ko se usuđuje reći istinu a ona glasi: bio je ovo korektan koncert, školski rečeno, mršava četvorka. Na momente se publika dosađivala a mislim da je uzrok tome odabir pesama - teško je ukomponovati dve velike zvezde u 120 minuta a da pritom muzički pokriju veći deo karijere. Zvuk odličan, bend na visini zadatka, najbolji momenti Winwoodov Gime Some Lovin' i Cocain za kraj.
Mislim da ću propustiti Jeff Becka.
-
ert (gost)
| 11.06.2010. 09.13.41
jel mene neko ovde zaj..ava, ili sam stvarno upao na gerijatrijsko prepucavanje 'ko je veci, dilan ili klepton'?! LOL i sve ostalo sto ide uz to///
-
elpaso (gost)
| 11.06.2010. 09.39.39
Nema to veze sa dogmomom nego sa cinjenicama
dylan u varazdinu los
dylan u beogradu odlican,
ali neki ljudi jednostavno nece da priznaju da covek od 70 i kusur godina moze napraviti dobar koncert pa smaraju one koje su uzivali a tu se postavlja pitanje zasto oni uopste idu na koncerte kad vec znaju da je to sve matoro smece koje zivi na staroj slavi i uzima pare od zabludjelih ...a cini mi se da 10 hiljada na bobu i 15 na ericu(pa nek je i naduvana cifra)govori da rokenrol jos uvek neko slusa taj demode rokenrol, pri cemu potpisnik ovih redova sigurno nije jedan od nostalgicnih koji kukaju za "starim dobrim vremenima" nego pristalica teorije ako je koncert dobar dobar- je, ako nije -nije pa da je sam Elvis licno...
-
Sun (gost)
| 11.06.2010. 11.02.25
Za ovog veseljaka sto loluje na "gerijatrijsko prepucavanje"
Prepucavanja te vrste postoje gde god se slusa rokenrol: osim toga, u 2010 godini, ljudi u srednjim i kasnim sezdesetim (Klepton i Dilan respectively) nisu nikakva "gerijatrija". Ne verujem da ce se iko prepucavati po pitanju didzejeva sa tematskih stejdzova, nego upravo kad su u pitanju pripadnici te prve i poslednje velike generacije protagonista popularne muzike XX veka. Pa ko voli
-
ert (gost)
| 11.06.2010. 13.09.24
@ispisnik 'sun'
LOL
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.