Majstorski šnit

Naziv originala: Coco Chanel & Igor Stravinsky
Scenario: Chris Greenhalgh, Carlo De Boutiny, Jan Kounen (po romanu Chrisa Greenhalgha)
Uloge: Anna Moulgalis, Mads Mikkelsen, Yelena Morozova,  Natacha Lindinger, Grigori Manukov, Raša Bukvic
Žanr: biografska melodrama
Trajanje: 120 minuta
Proizvodnja: Francuska, 2009.

Svi se sećamo Burde, te biblije dama napaćenog socijalističkog raja. Umetnuti u sredini nalazili su se šnitovi koji su priučenim krojačicama omogućavali kakav-takav privid primenjivog glamura. Život modne ikone Gabrielle Coco Chanel (1883 -1971) je u proteklih par godina tri puta poslužio kao šnit manje ili više nadahnutim filmadžijama.

Svoje viđenje je prvi predočio povremeno izuzetni pregalac B filmskog sveta Chrisrtian Duguay sa pristojnim dvodelnim TV filmom Coco Chanel sa Barborom Bobulovom i Shirley Maclaine. Bioskopski Koko pre Šanel, u režiji Anne Fontaine sa Audrey Tautou u naslovnoj ulozi, završio je u plićaku chic kvaziintelektualizma.

Predstavljeno još na otvaranju prošlogodišnjeg Kanskog festivala, do nas je napokon došlo i viđenje Jana Kounena. Još pre premijere, Coco Chanel & Igor Stravinsky naišao je na većinsku rezervu publike - što i ne iznenađuje ako se u obzir uzme filmografija gospodina Kounena. Ostvarenjima Doberman, Bluberi i 99 franaka zajednički su neretko agresivna vizuelizacija, histeričan, a precizan pristup priči i poprilična, mada uvek neodoljiva neobuzdanost. Zato je i bila velika nepoznanica šta je Kounena privuklo strogom biografskom materijalu iz života pop-ikone Chanel, a i kako će izgledati taj „samit na vrhu“.

Poput Koko pre Šanel, i ovo se delo usresređuje na samo jednu epizodu iz bogate biografske građe. Središte je na romansi Coco Chanel i Igora Stravinskog tokom jednog leta. Dirnuta zlopaćenjem Stravinskog po Parizu, Chanel ga poziva da sa porodicom leto provede u njenoj otmenoj kući na selu. Samo je pitanje trenutka (tačnije rolne) u kojoj će otpočeti i javno-tajna romansa ovo dvoje osobenih kreativaca. A sve to pod budnim i prekornim okom gospođe Stravinsky koja u skladu sa svojom ruskim poreklom mnogo pati, ali stiže i da racionalizuje.

Minucioznost koja je uvek u temelju Kounenove razmahanosti i ovde je prisutna, ali ispoljena na drugom, dubljem i, reklo bi se, primetno zahtevnijem planu. Umesto kaskadom vizuelnih ukrasa i nadražaja, Kounen ovde pribegava sitan vez kojim opisuje melodramu unutar tog začudnog trougla. Suprotno očekivanjima, puka fizička privlačnost je i osnova i ishodište njihovog odnosa, i oni pokriće za to ne traže u navodnom magnetizmu između dve nesumnjivo naglašeno kreativne duše.

Nasuprot Audrey Tautou, Anna Mouglalis liku poznate kreatorke dodaje žestinu i samopuzdanje koje i zastrašuje i pleni dok Mads Mikkelsen svog Stravinskog iznosi u vidu latentne eruptivnosti. Nema ovde tipičnog motiva rvanja dve „jake“ ličnosti na deblu sujeta. Kounenovi junaci, poput prethodnika iz mnogih ostvarenja Kena Russella, recimo, naprosto prate zov „đavola u telu“.

Impuls koji se iz tako postavljene veze dobija dovoljno je jak da pogura i na stvaralačkom planu, ali i da ponesene osenči i u neku ruku definiše za čitav život. Kounen upravo na tu temu poentira u zanosnom krešendu - složena montažna sekvenca na samom kraju filma efektna je kopča podužim uvodom u kom Coco prati neslavno izvođenje dela Stravinskog pred nepovoljnom pariškom publikom. Ta sekvenca  u  samo nekoliko minuta sublimira kaledioskopsku neuhvatljivost jednog odnosa, ali i rediteljevu veštinu da na neuobičajen način progovori o fatumima svojih slavnih junaka.

Koko Šanel & Igor Stravinsky hrabro nosi breme uslovnosti biografskog filma, pritom izbegavajući zamku ponavljanja na planu autorovog posve formiranog rukopisa. A na sve to mnoge i očara.