Od mršavih 80 minuta trajanja filma - 60 minuta je čist višak
Scenario: Vladimir Perišić i Alice Winocour
Uloge: Relja Popović, Miroslav Stevanović, Boris Isaković
Žanr: drama
Trajanje: 80 minuta
Proizvodnja: Francuska, Švajcarska, Srbija, Holandija, 2009
Vladimir Perišić, svršeni pariski đak, predstavlja nam svoj visoko polemički film. Da se Vlasi ne doste, priča je zaogrnuta engleskim naslovom (na kome je reditelj u više navrata u javnosti srdito insistirao), osnovni toponimi su prećutani, ali jezik i uniforme govore da priča prati sunovrat u zlo grupe srpskih vojnika.
Ordinary People pada na toj prvoj stepenici – kada je već odabrana polemična tema i škaljiv, manjinski ugao gledanja, ne samo da nije bilo mudro, već se čini i da je licemarno bežati pod kišobran navodne univerzalnosti priče. Ne postoji hrabrost (a ni krivica/greh) na kapaljku.
Kolebanje na toj ravni dovelo je i do upitne ideološke komponente čitavog koncepta. Ako je glavni junak izdvojen singularitet, nije li on jedan od nas - amblematičan prikaz naciona? Ako je tako, Perišić je onda nabasao na minsko polje problematičnog uverenja po kome ipak postoje kolektivna odgovornost i posledična krivica. Takvo poimanje stvari je možda politički oportuno (što je žiri Sarajevo Film Festivala u trenutku prepoznao), ali je nasuprot zdravoj pameti, a i onome što čujemo iz usta visokopozicioniranih svetskih zvaničnika.
Ako se procena dometa Perišićevog dela zadrži na nivou čisto filmskih kvaliteta, stvari teško da stoje bolje. Ne sme se iz vida ispustiti sugestivna gluma Relje Popovića i likovnost/vizuelnost filma (neporecivo superiorna u odnosu na recentni srpski prosek), ali na drugom tasu preteže Perišićevo odluka da ignoriše osnovne zakonitosti efiksanog i smislenog filmskog jezika.
Naime, reditelj je toliko zanet pretpostavljenim damarima duše glavnog junaka, lomovima koje su kanda samo Perišiću vidljivi, da zaboravi da je za film, pa bio on i naglašeno autorski hermetičan, nužna kakva-takva naracija. Mladi autor to poriče, te on Ordinary People osmišljava na nivou nekoliko kamerom zabaleženih prizora koji su sami sebi svrha.
Filmsko vreme protiče daleko brže od stvarnog, nadareni to shvataju i poštuju jasnu logiku koja kaže da dosada junaka priče jako brzo izaziva i dosadu gledalaca. Vladimir Perišić nimalo mudro srlja u suprotnom pravcu verujući da je neophodno da iz scene u scenu potcrtava kontemplativnost svog napaćenog Džonija.
Ordinary People, sa svim pobrojanim slabostima, teško da ima moć da inicira prekopotrebnu polemiku po jednom važnom pitanju jer ono što nudi je tek ambicioznija studentska vežba i pamfletska demonstracija jednog upitnog svetonazora i političkog ubeđenja. I dosada, što je i najgore od svega.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
pattern against user (gost)
| 18.12.2009. 13.07.27
recenzija toliko malo govori o filmu da vecina navoda iz nje moze da se komentarise i ako ga niste gledali, vec ste ranije samo npr citali intervju sa rediteljem..
zar vojnici ne nose neobelezne uniforme u filmu? da li ce neko da shvati da su oni srbi, hrvati ili bosnjaci ili koji god, to je do gledaoca. namera je jasna, a ko u ovom nadje neku hidden agendu o kolektivnoj krivici, brate..
-
robert redford (gost)
| 18.12.2009. 13.27.47
nisam li ja vec snimio film ovog naslova sa mladim timothu hattonom pa mi je ovaj doneo i oskara daleke mislim 1980.
mada, nesto mi govori da nemam zasto da se brinem jer ce uspomena na ovaj vas (ordinary people) nestati i pre nego sto mu se zavrsi odjavna shpica.
-
Ara (gost)
| 18.12.2009. 14.54.24
Film je jedno veliko poste mesto tako da i tekst o njemu ne moze da otkrije "toplu vodu".
-
martinidn (gost)
| 18.12.2009. 15.26.42
Perisic je snimio ozbiljan i odlican film, koji nije za svakog i daleko od toga da je za siroke narodne mase. Taj minimalizam i sva hermeticnost je problem kod vecine, kao i kod autora teksta.
Nedostatak dijaloga je upravo ono sto i cini ovaj film ovako velikim. Nekada nije neophodno crtati ljudima da bi se shvatila univerzalna prica koja se temelji na ljudi bilo koje nacionalnosti ili boje koze.
-
ako nisu srbi i ako dijalozi nisu vazni (gost)
| 18.12.2009. 17.52.02
sto onda ne govore na izmisljenom jeziku? ili na svahiliju?
-
repetitor (gost)
| 18.12.2009. 21.19.17
Ako je hteo da bude opsta prica o krivici, trebalo je da govore na esperantu. Prilicno davno je snimljen prvi film na esperantu i mislim da bi se na taj nacin opstost dobro zarobila.
Ovako kad je na jeziku naroda koji je nedavno ucestvovao u dogadjajima koje bi neko nazvao genocidom, mislim da jasno aludira na taj narod.
-
brakhage ya'll (gost)
| 19.12.2009. 04.33.41
rekao bih samo, voleo sam puno. ide i ide led. klizi kroz slepilo. ima puno boljih redatelja bez shanse za glasom. zz
-
Vladica (gost)
| 20.12.2009. 18.22.47
Pa prosto vise i ne moram da idem u bioskop i nemam neku nadu da ce se uskoro naci neki ozbiljniji film koji ce malo odskociti iz surove realnosti i sto delom nametnutih mediokriteta sto stalno prisutnih u javnosti. Da li danas neko moze i ima malo vise smelosti i bolje da kazem maste i da napravi ratni film ili bilo koji drugi , ne vezano za temu tranzicije i to u jasno predvidjenim okvirima! Ok , to mozda nekome na zapadu u nekoj Finskoj moze izgledati interesantno,cisto da se uputi u neki ambijent koji vlada na ovim prostorima ali meni je vec odavno dosadno od ovakvih filmova! Mislim da za ovakav film treba da postoji odredjena vrsta distance da li vremenske da li prostorne da bi se tema odradila u potpunosti. Nisu jasni do kraja cesto ni motivi autora. Prvo sta mi padne na pamet kad gledam ovakve filmove da jednostavno nedostaje inspiracija i jasna ideja, ovo mi lici kao kada zelis da pravis film a ne znas bas sta ces da pravis pa kazes hmm, ajde bio je rat pre 10 god, mogao bi o tome da pravim film!
-
Ordinary people (gost)
| 21.12.2009. 18.52.49
Problem filma je što na pola filma junak neopravdano postaje anti-junak. Odjednom nestaje sukob junaka sa situacijom u kojoj se nalazi (dramaturški se može opravdati ubistvo na koje junak iz straha pristaje), ali nakon toga glavni junak nema opravdanje za svoje postupke i tada publika gubi kontakt sa junakom, kao i sa samim filmom.
Autor ima opravdanje za stil kojim je uobličio film, ali šteta što to ostaje glavni utisak celog filma - bilo onome kome se dopao ili ne.
Dakle film je neuspeh iz razloga suprotnih od onoga što nam je recenzent napisao. Njemu bi i Tarkovski bio dosadan.
Molim vas recenzirajte filmove iz ljubavi prema filmu. Kritika koja nije konstruktivna je jalova stvar.
-
dzo (gost)
| 09.01.2010. 14.40.27
cini se da autor tekst ima problem ...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.