Nova nada gitarske muzike dolazi, očekivano, iz Njujorka. Oni su miljenici Davida Byrnea i Björk Guðmundsdóttir
Njujork ima dugu tradiciju muzičara i eksperimentatora kojima đavo prosto ne da mira. Od vremena Andyja Warhola naovamo, sa likovima u rasponu od Lou Reeda, preko Davidea Byrnea i Sonic Youth, pa sve do mladih lavova oličenih u sastavima LCD Soundsystem i Animal Collective, vidimo da iz njega ne prestaju da dolaze nemirna deca koja menjaju izgled pop pesme.
U konkretnom slučaju imamo jednog diplomca prestižnog Yeala (koji se time ne diči posebno, iako ima dobre ocene). Dave Longstrech je jedan od onih ljudi koji su na vreme shvatili da se u školi uči samo istorija umetnosti i tehnika koja se koristi, ali ne i „sama umetnost“.
Od 2005. živi u Njujorku, a u studentskim danima je, što pod svojim, što pod imenom Dirty Projectors, već objavio niz izdanja na kojima se igrao sa lo-fi, hi-fi zvukom, muzikom Black Flaga, afričkom muzikom...
Album Bitte Orca poseduje lakoću igre, i istovremeno promoviše Longstrecha u najtalentovaniju autorsku figuru savremene američke rock scene.
Utisak koji Bitte Orca ostavlja na slušaoca najjednostavnije se može opisati kroz poređenje sa Beatlesima, koji su čuveni Beli album sastavili tako što je svaki član benda doneo gotove pesme. I pored toga, uz niz uobičajenih postupaka (aranžmani, raspored i produkcija), on deluje kao celina, nastala u kolopletu autorskih razlika.
Longstrech je tu situaciju obrnuo – napisao je sve pesme, ali tako da svaka od njih odgovara različitim senzibilitetima članova i članica njegovog benda.
Ljubav prema horskom pevanju i vera u sugestivnu moć ljudskog glasa (koju smo prethodno sreli kod Animal Collectivea) predstavlja osnovnu nit muzike Dirty Projectorsa. Kada je reč o detaljima, Bitte Orca svakim novim slušanjem pokazuje nova, zanimljiva lica – freak folk i post rock (Temecula Sunrise), trikove Jimmyja Pagea (rif i kontrasti u Cannibal Resource i The Bride), Radiohead iz Kid A faze (početak Useful Chamber), savršeni baladerski štimung (Two Doves)...
Dva trenutka su posebno zanimljiva na Bitte Orca. Početak prve pesme Cannibal Resource pokazuje samopouzdanje koje karakteriše velike rock ploče iz prošlosti („Look around at everyone, everyone looks alive and waiting“). Sa druge strane, istinski biser predstavlja izlet u r’n’b u Stillness Is The Move koja ljudskom toplinom baca na kolena Timbalanda i tekuću produkciju.
Novi album Dirty Projectorsa je i jedan od najzanimljivijih gitarskih izdanja ove godine. Longstrench često iz svedenenosti prelazi u eksploziju, i najviše se oslanja na stil Ali Farka Tourea. Gitarski aranžmani u Two Doves i No Intention su maštoviti i razigrani, ali istovremeno funkcionalni i uvek podređeni celini, dok je solaža na kraju Useful Chamber jednostavno spektakularna.
Bitte Orca je mnogo više od eksperimenta ili postmoderne igrarije iza koje se krije nekakav ironijski odmak. Na njemu su protivrečni detalji tako ubedljivo srasli u celinu (naslov albuma treba da sugeriše te brojne paradokse i ekscentričnosti) da tokom njegovog slušanja zaboravljate na žanrove, sufikse, prefikse i druge konstrukcije.
Jednostavno, ove pesme su odlične.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
verovatno (gost)
| 09.07.2009. 11.23.12
najprecenjeniji album u poslednjih nekoliko godina. potpuni kic.
-
ma DP... (gost)
| 09.07.2009. 14.50.42
...ubija!
-
M (gost)
| 10.07.2009. 00.02.34
Dosada niskog kvaliteta
-
zoccman (gost)
| 11.07.2009. 17.18.29
Nije bolji ni posle sedam preslušavanja...
Shift+Delete
-
evo ja... (gost)
| 11.07.2009. 18.32.41
...preslusao 120x i jos uvek mi se ne svidja
-
Big Black (gost)
| 11.07.2009. 22.33.41
Pricao sam sa dosta ljudi o ovom albumu. Bas je neobicno kako nekima ta muzika savrseno odgovara dok drugi ne mogu da je podnesu. Cak i ljudi koji su veoma iskusni slusaoci - dakle nije stvar u neupucenosti ili nerazumevanju. Kod nekih se ljudi ova muzika ne prima dok su neki drugi ljudi - jednako istreniranog uha - potpuno odusevljeni. Voleo bih da znam kako je to moguce i zasto bas ovaj album.
-
pa moguce je (gost)
| 12.07.2009. 10.23.17
zato sto su ovi kojima se ne svidja ljudi sa istancanijim ukusom od ovih kojima se svidja.
-
Vrabac (gost)
| 12.07.2009. 16.52.06
A možda je moguće da su hipsteri pronašli jedan album nad kojim će se jednoglasno iživljavati da kao ne valja, da je kič, da je šit... U tom slučaju imamo mega-hipsteraj!
Ja bih pre postavio pitanje u čemu je razlika izmedju Dirty Projectors-a i recimo Grizzly Bear-a?! ...Moje mišljenje je da je sve to lepo, ali da nekako ne drži pažnju na duže staze... daj bože da grešim!
-
a mozda (gost)
| 12.07.2009. 19.11.26
je album samo tezak kic?
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.