Još jedan oproštajni koncet poštovaoca Dusty Springfield, nekadašnjeg viteza Steffi Graf i Marvina Gayea mladomenadžerskih naraštaja, kao dokaz da rutinerstvo ponekad dobaci i do samog predvorja istinskog majstorstva. Posebno kada publika dođe odlučna da se, bez obzira na sve, dobro provede
Mesto: Tereni KK Partizan na Kalemegdanu, Beograd
Vreme: Petak, 26. juni 2009
Organizacija: Beogradska arena i Avalon, Skoplje
Mick Hucknall je, i ako se specifičan izgled ostavi po strani, zbilja čudna sorta. Nasuprot svim prognozama 25 godina ranije, on je jedini aktivni predstavnik mini-talasa blago rasistički nazvananog blue-eyed soul unutar novog romantizma. Otpali su svi – Culture Club, Style Council, Johnny Hates Jazz, Swing Out Sisters...A ostao je Hucknall, tj. Simply Red. Nekim čudom i na radost odanih konzumenata muzike mu u dovoljnom broju.
Simply Red su se preporučili albumom Picture Book davno prohujale 1985. godine; album je doneo restaurirani britanski soul i društveno angažovane teme. Samo četiri godine kasnije, Hucknall je došao do jasno definisanog izraza – visoko uglađenog mainstream soul-popa bez eksperimentisanja i socijalnog prenemaganja, koncipiranog kao pokrivalica za maženje i paženje u sitne sate. Transformacija je propraćena sveopštim ushićenjem publike, i to postaje matrica koje se Hucknall drži svih ovih godina, postavši neosporni kralj tzv. kuschel-popa.
Godina je 2009, kišni dani u nizu kao čudna prethodnica, kažu, tropskom letu, SEKA u punom jeku, a Hucknall je, u stilu Tome Zdravkovića, krenuo na još jednu oproštajnu turneju. Povod/izgovor je pronađen u PR krilatici "25 Years of Hits". Desetak hiljada posetilaca odgovorilo je na taj izazov i do poslednje jote ispunilo košarkaške terene Partizana na Kalemegdanu, kao i tribine za vlastelu.
Ovaj put bilo je dosta lako napraviti demografsko-sociološki presek prisutnih – uredni 30-godišnjaci, 40-godišnjaci, mahom u parovima, menadžersko-adminstarivni pregaoci koji još uvek nekako sebi mogu da priušte još jedan poskup rashod u ovoj finansijski krajnje iscrpljujućoj koncertnoj sezoni. Detaljno isfenirane kose, torbe urimovane sa obućom, muška svetla lanena odela i poneki skuplji ručni sat.
Nakon 20 minuta kašnjenja, tokom kojih je publika bila u čudnoj prilici da sa zvučnika sluša studijske varijante pesama uz koje će se ubrzo i uživo radovati, otpočela je oproštajna fešta. Hucknall u pratnji šestočlanog benda stupa na potpuno neukrašenu binu naslonjenu na oku ugodni zid tvrđave.
Ovo je, kako je već pomenuto, proslava 25 godina hitova i šale i vrdanja nema – počinje burno uz himnu petinga It’s Only Love, nakon koje sledi nešto energičnija A New Flame. (Ovde valja naglasiti da je repertoar, sasvim zdravorazumski, sastavljen oko najprepoznatljivih trenutaka sa albuma A New Flame i Stars kao definitivno najuspešnijih u dugoj karijeri ovog benda/brenda.) Slede vidno bleđi momenti Mirror i So Not Over You, a potom i reggae-intermeco uz Night Nurse (urađenu uz nadzor dvojca Sly & Robbie). Nakon She Thrills Me, sledi poziv za, zbog gužva teško izvodljiv, stiskavac sa voljenima uz For Your Babies i Holding Back the Years.
Hucknall kroz najave daje kratke istorijate pesama koje slede, te The Air That I Breathe predstavlja kao posvetu njemu najdražem delu istorije britanskog popa. Kreće Oh! What a Girl, Mick H. se prihvata akustične gitare koja će mu poslužiti u čisto dekorativne svrhe. Nakon starovremenske The Right Thing i prilike da svoje umeće predoči dvojac duvača, red je došao na grupu pesama koje odražavaju (mahom uspešne) pokušaje Simply Reda da se tokom višedeceniskog istrajavanja prilagode novim/novijim plesnim trendovima tih dana. Tu su Fake, umereno latinizirana Fairground, te Ain’t That a Lot of Love i nezabolizna, zavodljiva Sunrise.
Došao je i trenutak prećutno dogovorenog čekanja za bis. Prvi povratak na scenu izazvao je horsku ekstazu i zanjihane ruke stisnutih posetilaca u parteru - slika i prilika Exit grotla. Posle Stars i malo đipanja uz Money’s Too Tight to Mention, usledila je druga porcija bisa i udarni aduti: Something Got Me Started i legendarna obrada klasika Harolda Melvina If You Don’t Know Me By Now.
Hucknall je, kao maher glavnotokovskog glavnog toka, izvukao koncertni maksimum iz svojih najpoznatijih radova, muziciranje pratećeg benda vrhunsko je i uigrano na treću decimalu (zamerka je što su pomoćni vokali išli sa matrice, ali SEKA je i valja ekonomisati, posebno na ex-istočnoblokovskim tržištima), i premda je na planu kretnji trom i aritmičan, Hucknall poseduje glas koji je i dan danas zadivljujuće čist i očuvan, osoben i sugestivan.
Publika, od prvog trena odlučna da se sjajno provede, bila je ekstatična, a kako i ne bi kad je dobila tačno 90 minuta umešne svirke, 20 znanih i dragih pesama, pohvalu za dobrotu i lepotu i dar sa neba u vidu za neki drugi dan odgođenog pljuska koji bi, po svoj prilici, potopio kalemegdansku rupu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Svetlana (gost)
| 27.06.2009. 13.40.00
Bila sam na koncertu sa frendicama i sjajno smo se provele. Kao nikad do sada. Mozda ste me videli? Imala sam istu boju kose i frizuru kao Hucknall. Red 4EVER!
-
Lemme show you Boca del Cielo?! (gost)
| 27.06.2009. 14.14.47
"Bila sam na koncertu sa frendicama..."
i kasnije pričala o pokojnom Majklu? :)
kiss
-
ReadOrDead (gost)
| 27.06.2009. 14.17.11
Svaka cast za demografsko-socioloski presek. Hilarious!
-
Alex (gost)
| 27.06.2009. 15.30.19
Koncert je, bez daljnjeg, bio odličan! Mickovo pevanje fenomenalno, a atmosfera najbolja moguća.
Eh, da je barem bilo još 5 pesama.
-
1.5v (gost)
| 27.06.2009. 17.19.48
odlican prikaz certa, sve ok s tim da je "demografsko-socioloski presek" malo suvisan i zamoran(zajedno sa SEKA dovitljivoscu).
ali kapiram da to greje nocu intelektualnu indie publiku, kakva se skuplja na popboksu.
-
Svetlana (gost)
| 27.06.2009. 17.30.57
Nismo pričale te večeri o Majklu več o Olji i Fari ako baš moraš da znaš.
Pusa!
-
@Svetlana (gost)
| 27.06.2009. 17.50.52
Ma, nisam mislio na to šta si pričala sa tim frendicama s kojima si bila nego kasnije, ali dobro... moguće je i da sam te pomešao s nekim! :D
-
DJ. NOVI SAD (gost)
| 29.06.2009. 11.06.53
Ovo je bio šesti veliki koncert koji sam gledao u Beogradu. Bilo je zaista lepo i ne zaboravno , pa se pitam ko još nije bio . . . Voleo bih da dođe TEXAS , BON JOVI . . .
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.