Put putuje Žak vojak…

Originalni naslov: Jack, The Balkans and I
Žanr: dokumentarni
Trajanje: 65 minuta
Proizvodnja: Belgija/Holandija, 2008.

Jedna od posrednih prilika za objektivno procenjivanje niške grupe Galija desila se u subotu na festivalu Beldocs, kada je prikazan film Žak, Balkan i ja nekadašnjeg sarajevskog novinara i muzičara Sergeja Krese.

Za centralni lik filma Kreso je odabrao tamnoputog Belgijanca Jacka Roskama, nekadašnjeg dugogodišnjeg člana niške Galije. Pred sam početak ratova 90-ih Jack napušta Galiju, nastavlja porodični život sa suprugom Nelicom u dalmatinskom selu, a uskoro, iako navodno pacifista, kao dobrovoljac stupa u redove hrvatskog Zbora narodne garde. Njegovo putovanje u Niš na ponovno okupljanje nekadašnjih saborca iz Galije trebalo je da, bar kako je na početku predočeno, bude glavna tema ovog dokumentarca.

Novinaru i muzičaru Kresi je srce na pravom mestu, ali on nije školovani režiser i to je u filmu vrlo upadljivo. Od početne premise – što je i sam priznao u kratkom obraćanju malobrojnoj publici u bioskopu Balkan – odustalo se tokom snimanja, pa je priča o Jackovom povratku u Srbiju postala tek jedna od tema.

Potencijal Jackove biografije tako je mahom neiskorišćen i utapa se u mnogobrojne nepotrebne rukavace. Time je Kreso opteretio priču koja je nudila ozbiljne osnove za značajan i snažan dokument o neobičnom čoveku u još neobičnijim okolnostima.

Ono što nedostaje Kresinom pristupu jesu fokus i promišljenost. Već nakon 15-ak minuta on pasivizira Jacka uvodeći u priču nove i nove epizodiste, te glavni junak, umesto ključnog katalizatora, postaje puki vodič tokom putovanja kroz uglavnom otužne ex-yu predele.

Npr. ostajemo uskraćeni za preciznije predočen mehanizam koji osvedočenog pacifistu preobraća u (sudeći po fotografijama) ushićenog ratnika, te za razradu priče o uticaju tekstopisca Radovana Kanjevca na Jackovu odluku da napusti Galiju.

Dokumentarni film je daleko zahtevnija forma nego što se to nekome može učiniti na prvi pogled. Čak i vrlo uzbudljive životne priče zbog ishitrenosti i nedostatka fokusiranog koncepta lako mogu da stignu u vode tehnčki ispravnijeg kućnog videa. Kreso je, nažalost, to prenebregnuo, te smo u Žak, Balkan i ja dobili film čiji junak pokazuje daleko više mudrosti od onoga ko je poželeo da njegovu životnu priču pretoči u film.