Količina energije debija Nežnog Dalibora je pravi pokazatelj kako treba tumačiti stil – svojim srcem, pa ili ga imaš ili ga nemaš
Kad je negde početkom 90-ih počela da se pojavljuje rock’n’roll senka srpske provincije, nikom nije bilo jasno koliko će stvari ubuduće izgledati drugačije. U svetu Bjesova, Crnog Lilihipa, Eve Braun, potom i drugih grupa mimo E 75, stvari su tek počele da se odvijaju: godine studiranja u Beogradu i svakog drugog života između dva sveta dovele su novu muziku u sudar s novom energijom u malim srpskim gradovima, i odatle će u kasnijim godinama stalno dolaziti razne burne formacije, od Velikog Prezira i Džukela do Nežnog Dalibora, čiji članovi beleže Vranje kao svoju početnu tačku.
Ono što je nagovešteno na već istorijski bitnoj kompilaciji Jutro će promeniti sve?, sad prvi put, nekim čudom koje možda i nismo zaslužili, polako postaje dostupno u punom obliku – među tim istinama o novoj srpskoj rock sceni je i ponovo potvrđena potpuno normalna činjenica da nam iz malih gradova dolaze bendovi koji zvuče kao da su jeli asfalt celog života.
Mada to nigde ne piše, Nežni Dalibor u stvari pripada posebnom pravcu: posle mnogo godina formulisanja tokom 80-ih na herojskim pločama s obe strane Atlantika (od Wedding Present do Hüsker Dü i nazad), debi album grupe Sugar 1995. zakonito je definisao ovaj stil kao poseban podžanr – ta vrsta hipersenzitivne gitarske buke postala je pop kod: power pop utemeljen u punku.
Širom sveta grupe sviraju na sličan ili isti način, pitanje je samo koliko su uverljive u tom ključu. U Srbiji nam je uvek ponestajalo stila kad je bilo važno, pa je u tom smislu čista žanrovska orijentacija ND vredan doprinos opštem broju rock formi i modela koji postoje kod nas; u Hrvatskoj bi verovatno bili hit, jer su tamo svesniji da stilske karakteristike govore za sebe i prodaju pop proizvod.
Frenetična pop muzika ND tamo bi bila idealna; još kad sasvim južnjački neočekivano zakuvaju s nekim prelazom u ritmu u prvom singlu Ti si sam, eto doprinosa žanru shvaćenom na pravi način. Kod nas svi pokušavaju da razvale pravila žanra, i to pre nego što su i uspostavljena, pa je sumanuta a usmerena količina energije ND pravi antidot i pokazatelj kako treba tumačiti stil – svojim srcem, pa ili ga imaš ili ga nemaš.
Očite new wave karakteristike ND naslanjaju se na nova tumačenja iz Editors ili Yeah Yeah Yeahs škole, koja je i te kako in svuda, pa ne znam šta bi ND imalo da se zameri i po tom pitanju. Mogli bismo da navedemo solidan broj bendova (naročito beogradskih i vojvođanskih) koji su pokušavali da snime ovako energičnu pop ploču – od Novembra, preko Velikog Prezira, do Minstrela – kao neku vrstu moderne pop-rock muzike o adolescentskoj usamljenosti, sa stavom i tekstovima o uličnom životu.
Družina Nežnog Dalibora ostvaruje te težnje koje očito među našim muzičarima imaju stalne poklonike, što nije ni čudo – nekada davno su The Jam imali pesme kao što su In The City i Art School, ne daleko po temama i energiji od ovoga, bili su trojka i tvrdim da su na prvom albumu definisali nove granice gitarskog amalgama koji se sastoji upravo od eksplozivne rock energije i stava, i pop melodijske zavodljivosti, utičući na mnoge koji će doći posle.
Dugo nije bilo inteligentne pop ploče od formata, možda još od Eve Braun, čija Prisluškivanja (1992) su se desila kad nikom nisu bili potrebni albumi te vrste niti je iko mogao da ih primi na pravi način, pa ih je tek uporan rad, talenat i revalorizacija vratila na zasluženo mesto.
Bez obzira na to da li verujete da je Nežni Dalibor proizveo neku vrstu „ubrzanih Prisluškivanja“ za nova vremena ili ne, jasno je da je taj zamah tu i da je negde na tragu takvih primera visokih dostignuća koja se dešavaju u neočekivanim trenucima, skoro neželjeno.
|
Povezano
|
Ploča malo pada tek negde posle stvari broj 12 (!), ali na prvim izdanjima svi žele da kažu sve što imaju, pa to i nije bitno, jer ostale pesme kao talas nose i one koje su manje uspele, u ritmu u kom poskakuješ sam.
Da, sasvim neobično, tekstovi imaju povremeno Darkwood Dub ugao gledanja odvojenosti naratora od sebe samog i intenzivnu sanjivost, što sve pomalo demantuje moju tezu da su Jarboli najuticajniji bend za novu generaciju, više po svesno skromnoj do-it-yourself praksi, ne toliko po estetici; no ovu tezu sam izneo u jednom tekstu koji još nisam napisao, pa nećemo dalje.
Cela nova generacija srpskih sastava očito ima vrednu inspiraciju, ali i prijatan odmak od prethodne velike generacijske priče u našoj rock muzici s početka 90-ih. Ključ za razumevanje vrednosti ND je upravo u osvajanju prostora i izraza za novi naraštaj koji nikome ništa ne želi da duguje, mada duguje toliko toga što nije želeo.
Možda su sve sumnje opravdane i možda je ova generacija pomalo metiljava ili opsednuta uspehom u životu ili se sprema za odlazak do prve Kanade, ali se nekako čini da – usput – i te kako ima razlog za pesmu iz sveg čistog srca i neizbrušenog grla. Fresh start for happiness.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Arf (gost)
| 11.10.2008. 13.25.48
Kao sto sam i ja rekao negdje na Popboksu 7/10. Kritika D. Ambrozica malo nepotrebno krivuda oko ND, ali sutinski sve je tu. Kupite Sredstva i vestine ako ih vec ne posedujete.
-
Nikola (gost)
| 11.10.2008. 13.49.52
Album je dobar ali je kritika potpuni promasaj. Previse nebitnih konstantacija.
-
Stroncijum (gost)
| 11.10.2008. 13.56.39
Slazem se sa Draganom, posebno na isticanju uticaja koji su, ocigledno, neminovno igrali ulogu u stvaranju ND zvuka (od Wedding Present-a do Husker Du, i nazad). Tu bih dodao i Teenage Fanclub, jer me Sredstva i vestine opasno podsecaju na A Catholic Education, po toj neiskvarenoj, sirovoj i iskrenoj energiji koja se danas sve redje nalazi u ah, tom domenu Power Pop. Naravno, potpuno je korektno i fer, sto i sam Ivica u svim intervjuima navodi taj koktel imena koji su uoblicili Dalibore, cesljajuci kroz madchester i prekoatlantske noise pionire. "Zar je sustina reprodukcija?" - celoj prici daje jos dublju notu, jer kao i da sami osecaju, dok su snimali album, da nekako jurisaju na siri krug publike, na nesto sto ce se vecini svideti, a da zaista zele licnije usmerenje. I zaista, album jeste odlican, i mislim da ce se jos dugo vremena spominjati u najboljem svetlu, uvrstavati u liste naj debija i sl. (the Stone Roses, anyone?), a da ce pravi Dalibori isplivati na buducim izdanjima. Svaka cast momcima, sto su pokazali ucmalom BG zvuku kako se pristupa delatnosti.
-
slax (gost)
| 11.10.2008. 13.57.56
tako je, kupite!
-
Nikola (gost)
| 11.10.2008. 20.18.39
3/10
Koliko je ishajpovan ovaj bend i album, to je strašno. Ako je ovo nešto najkvalitetnije što naša indie scena može da ponudi onda bi trebalo da idemo u tri lepe...
Promašaj od albuma
-
Fu Fajter (gost)
| 12.10.2008. 09.27.21
"...ili se sprema za odlazak do prve Kanade..." - osetih kako mi se ochi ovlazishe. tek tako.
-
ivan (gost)
| 12.10.2008. 12.45.33
Tako je Nikola! Smešno... A, i ti Ambroziću, stvarno...
-
eee (gost)
| 12.10.2008. 13.01.59
nisam josh preslushao album, ali ova recenzija(il shta je vetj to) nije uspeshna, jer informacije koje pruzha o samom albumu mogu se sazheti u jedan omanji pasus
-
Slušatelj (gost)
| 12.10.2008. 21.17.10
Ja zapravo još nisam uspio potpuno prigrliti "Plutaju svesti" i "Sve biće u redu". No, to je moj problem, a ploča je ludilo. Ima i stvari koje osvajaju na prvu loptu i onih koje vas pomalo vabe... što je dodatna prednost i vještina :) Dobronamjerne krtike poput ove i one na b92 su okej, no bez pretjerivanja... Dalibori rasturaju.
-
nenad jevtic (gost)
| 13.10.2008. 07.26.20
jedva cekam da preslusam album ... ivica je super pevac.
-
stejsi (gost)
| 13.10.2008. 11.04.30
zašto je ovo odlicna recenzija, uprkos gotovo nikakvom osvrtu na pesme, tekstove, produkciju? zato što smešta bend u odredeni fenomenološki kontekst i samim tim celoj stvari daje na dignitetu. jedina zamerka: album teško da pada posle 12-te pesme (misli se valjda na `zid`) kada se najbolja `sve bice u redu` nalazi na samom kraju.
-
plastikmen (gost)
| 13.10.2008. 22.07.24
totalno nepotrebno poredjenje sa e.braun (koja nije pateticna!!!) i sa darkvudima (koji nisu namerno iscaseni!!!)
-
0101010 (gost)
| 18.10.2008. 10.35.27
E bash ste me naterali da pronadjem album. Moram da cujem svojim ushima o cemu se tu radi - toliko prashine, tolika zastupljenost na popboksu,analize, hvalospevi...
(pitanje redakciji: da nije mozda neko nekom iz benda neki rodjo???)
-
Sale (gost)
| 18.10.2008. 20.10.07
Iskreno, da popbox ne gura ovaj bend ne bi ih nikad primetio. Samo jedan od bendova u moru indenticnih, odmah me je podsetilo na veliki prezir. Ipak zvuci simpaticno :)
-
Reebok (gost)
| 08.11.2008. 02.47.17
Iskreno, album mi se svidja, ali me nervira ime grupe. Sto ne dadose neko zvucnije, npr Safet Susic
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.