Oprosti mi Katrin...

Catherine O’Flynn je postigla ono o čemu sanjaju svi pisci početnici: već prvim romanom je skrenula na sebe pažnju britanske i severnoameričke javnosti, a Šta je nestalo je dobio i prestižnu nagradu Kosta za najbolji debi roman 2007. godine. Dobar glas se daleko čuje, pa je domaći izdavač BeoBook munjevito reagovao, te i ovdašnja publika odnedavno može da proceni ovaj nagradama ovenčani debi.

Stoji da je zaplet romana zaista krajnje intrigantan. Desetogodišnja Kate Meaney je inteligentna i usamljena devojčica opsednuta noir krimićima. Kako joj je Bogartov Sam Spade iz Hustonovog Malteškog sokola velika inspiracija i uzor, Kate sa svojim „partnerom“, krpenim majmunom, „otvara“ detektivsku agenciju. Njihove „istrage“ se svode na „obezbeđivanje“ piljarnice u komšiluku i pro bono praćenje sumnjivih ljudi u novootvorenom tržnom centru Grin Ouks.

Radnja se zatim, sasvim iznenada, premešta 20-ak godina u budućnost. Tokom noćne smene u Grin Ouksu, na monitoru CCTV-ja, čuvar Kurt primećuje malenu priliku s krpenom igračkom u rukama. Udruživši snage s Lisom, zamenicom menadžera u muzičkoj prodavnici, Kurt pokušava da odgonetne ko je „izgubljena devojčica“ i da li se njeno pojavljivanje može dovesti u vezu s nestankom Kate Meaney dve decenije ranije.

Nažalost, autorka zanimljivu premisu potiskuje u drugi plan, sve u želji da progovori o usamljenosti i otuđenosti u savremenom društvu. Prostrani tržni centar u njenoj viziji postaje hram izgubljenosti i očaja, mesto kojim svakodnevno tumaraju hiljade zombi-kupaca. Priča o nestaloj devojčici postaje tek jedna od mnogih koje autorka gori od želje da ispriča, i fokus se nepovratno gubi.

Ovo ne bi bio tako veliki problem da roman u medijima nije reklamiran kao misterija i priča o duhovima – što on nije. Ko očekuje krimić ili horor, biće gorko razočaran. Spisateljica u nekoliko navrata, istini za volju, nastoji da stvori horor ugođaj (tržni centri umeju noću da budu prilično sablasni), ali... bezuspešno.

Opipljiva pretnja u romanu praktično i ne postoji, tako da se u nedostatku uzbuđenja težište premešta na (uglavnom) nedovoljno interesantne biografije i životne situacije Kurta i Lise, te na prozaične probleme s kojima se svakodnevno sreću. Ovakav pristup autorke razvodnjava potentnu početnu premisu romana, i kod manje koncentrisanih čitalaca može izazvati napade zevanja.

Ruku na srce, Šta je nestalo u segmentima ima šta da ponudi. Pored odlično napisanih uvodnih poglavlja ispripovedanih iz vizure zlosrećne devojčice-detektiva, neke od najboljih stranica u romanu opisuju Vašu muziku, prodavnicu u kojoj rade Lisa, njen evil queen šef i svojeglave kolege. Iako lišeni bilo kakvih neobičnosti, ovi delovi su razoružavajuće duhoviti i životni. (Ovo ne treba da čudi pošto je Catherine O’Flynn godinama za život zarađivala radeći u jednoj sličnoj muzičkoj radnji.)

I pored očiglednih manjkavosti, Šta je nestalo ipak ne potpada u kategoriju prvih mačića kojima sleduje porinuće. Na osnovu prikazanog ovde, gotovo je izvesno da će spisateljica u nekom sledećem literarnom pokušaju prevazići tipično početničke boljke i iznaći snage i umeća za nešto više usredsređenosti na glavnu priču (ili će se barem pronaći vešt urednik koji će taj posao obaviti umesto nje).

Čekaćemo.