Građanin Mur

Kada se početkom 60-ih vratio u centar čitalačkog interesovanja, superherojski strip je u Americi nastavio da guta sve pred sobom do tačke na kojoj smo i danas, kada su termini "superherojski strip" i "strip mejnstrim" postali zamenjivi. Sve agresivniji prodor superheroja u Holivud sugeriše da ćemo još dosta vremena u stripovima i na filmu gledati ljude u helankama kako trče, skaču, lete i iznova spasavaju čovečanstvo.

Termin "ozbiljan superherojski strip" i pored svega toga i danas zvuči... neozbiljno. Pokušajte da ženinom ocu objasnite kako ove stripove čitate iz zadovoljstva a ne zato što vam je to tema za magistraturu iz oblasti vizuelne kulture, pa ćete videti kako će vas od tada gledati. Superherojski stripovi su i dan-danas velikom većinom industrijski štancovane eskapističke fantazije plemenito ukrštene elementima sapunske opere, i nema naznaka da će se stvari u skorije vreme promeniti.

Ipak, primeri poput Nadzirača (Beli put) pokazuju da nije problem u mediju već uglavnom u industriji. Medij je sasvim sposoban da kičasto, apsurdno superherojsko okruženje iskoristi za pričanje veoma ozbiljnih, čak *gulp* cerebralnih storija. Mada pomaže ako je u ulozi pripovedača genije.

Alan Moore se pre ulaska u ovaj projekat već dokazao radom na Miraclemanu, Čudovištu iz Močvare i V kao Vendeti, tretirajući strip-medij s nekarakterističnom ambicijom da stvara ozbiljnu literaturu koja istovremeno neće biti lišena suštinske stripovske estetike (vizuelno pripovedanje, akcija...). Nadzirače je izdavač (DC) prihvatio s dosta opreza jer je sve mirisalo na jeres koja bi lako mogla da eksplodira u lice; između ostalog Moore je sam morao da kreira likove za ovaj strip, kako se DC-jevo vlasništvo ne bi, ne daj bože, oštetilo.

No, kako se ispostavilo, Nadzirači se danas smatraju nekom vrstom Građanina Kejna američkog stripa. Moore je uz izvanrednog crtača Gibbonsa kreirao kompleksan politički triler zavidne dubine, dotičući se jednako odvažno političkih, psiholoških i egzistencijalnih tema. Još važnije od toga, on je to učinio ni u jednom trenutku se ne odričući osnovne estetike superherojskih stripova, tretirajući njihove "detinjaste" motive ozbiljno, konzistentno, strogo ali bez potcenjivanja.

Rezultat je autentičan grafički roman, prepun ljudi u smešnim kostimima i neverovatne tehnologije, koji se, uprkos tome, čita kao veoma ozbiljno štivo. Svestan da je u pitanju njegov magnum opus, Moore je Nadzirače pisao "za sve pare", udarajući iz zaleta u samo središte pitanja esencijalnih (ne samo) za superherojski strip: seksizam, političke, filozofske i naučne osnove (super)herojstva, odgovornost pojedinaca s natprosečnim talentima prema društvu ali i prema ljudskoj rasi...

Nadzirači su ambiciozan, čak pretenciozan strip, ali strip koji čitaoca opčinjava širinom vizije, dubinom svojih karaktera, pa čak i klišeima koji su doslednom analizom revalorizovani i, često, prepoznati kao arhetipi pop-kulture što zavređuje da konačno bude smatrana prosto – kulturom.

Odlično domaće izdanje (koje ipak ne donosi kompletan materijal iz američkog absolute izdanja) i pored svoje robusnosti (=cene) zavređuje mesto u biblioteci svakog, pa i ozbiljnog čitaoca savremene žanrovske literature. Ovo je revolucija koja je promenila samo jedan mali deo sveta. Ali hvala joj na tome.