Ove godine dolaze propovednici iz Šeperds Buša, dobri dečko iz kraja po imenu Paul, Bobby Gillespie s pratnjom, i boginja seksa Juliette Lewis. Meni dosta.
Kako smo stigli dotle, i to u zemlji koja je, prema aktuelnim statističkim podacima, jedina u Evropi u kojoj se broj visokoobrazovanih u ukupnom broju stanovnika procentualno smanjuje, s tendencijom daljeg pada za alarmantnih sedam odsto, a 15.000 klupa u srednjoškolskim ustanovama godišnje ostane upražnjeno i pored toga što je školovanje besplatno?
U zemlji koja je po izveštaju UN-a treća u svetu po broju emigranata, odmah iza Avganistana i Iraka, Exit je po zapadnim merilima teško objašnjiv fenomen. Jer, život nema nikakve veze sa statistikom. Ili nas masno lažu, što mu dođe otprilike isto. Za moju generaciju Exit predstavlja krunu napora da se na najvišem nivou institucionalizuje model u kojem smo odrastali.
To je srednji prst podignut visoko ka postojećem establišmentu, raznoraznim prošlim tutorima i onima u najavi, i nemam nikakav problem što neko na konto toga dobro zarađuje dok god promoviše vrednosti koje su (i dalje) prst u oko novopečenoj klasi upravljača. Jer, setite se, vi, prizemne magarčine s mozgom na večnoj ispaši, kako se ovde donedavno zarađivalo i kako se još zarađuje...
U sredini u kojoj su valjatori svih fela, od robe do društvene svojine, ugledni građani, Exit je neprepoznatljivi takmac, termit u bolesnom tkivu drvene konstrukcije koji nagriza crvotočinu recidiva društvene stvarnosti devedesetih, s kojom će se ova upropašćena zemlja boriti još dugo i s teškom mukom.
Iskreno, ne sećam se da je i u jednoj oblasti ljudske delatnosti na ovom prostoru postignuto da u relativno kratkom vremenskom periodu (ne računajući nomadska plemena u srednjem veku), za svega sedam godina prodefiluje u lokalnoj organizaciji gotovo sve što definiše tu oblast od njenog nastanka do danas.
Petrovaradinsku tvrđavu su posetili i na njoj ostavili trajni trag Robert Plant, Iggy Pop & The Stooges, Neneh Cherry, Snoop Dog, Massive Attack, Fatboy Slim, Apocalyptica, Beastie Boys, Slayer, The White Stripes, Wu Tang Clan, Prodigy, Billy Idol, Underworld, Morrisey, Laureen Hill, The Cult, Franz Ferdinand, Pet Shop Boys, Cypress Hill, Tricky, Soulfly, Peaches, Moloko, Napalm Death, Goldfrapp, CSS, Basement Jaxx...
Šta vam to govori?
Da je život, onakav kakav zamišljate, tu gde ste rođeni i odrasli ostvariv. Zaista me ne zanima ko je tu koga zavuk'o za kombinaciju, jer to je deo sveukupnih društvenih odnosa. Time nek se bave sudovi. Važan je dalji razvoj. U Italiji se svake godine smenjuju vlade, dok država napreduje. Tako da me tračevi, trzavice, neprekidno pakovanje priče o korumpiranosti i lopovluku, sukobima osnivača i organizatora festivala i čitav spektar uvek iste grupacije dušebrižnika koja pokušava da dokaže besmisao celog poduhvata ostavlja potpuno ravnodušnim. Ove godine dolaze propovednici iz Šeperds Buša, dobri dečko iz kraja po imenu Paul, Bobby Gillespies pratnjom, i boginje seksa Juliette Lewis. Meni dosta.
Posle ću da čitam u Blicu kako su svi otkinuli na ćevape, jagnjeću kapamu i promincle, il' ću naletati po stranim medijima na nešto poput besprizornog lupetanja Roberta Planta u prošlogodišnjem novembarskom izdanju Uncuta, koji je (u moru iznesenih pohvala koje ovu sredinu promovišu bolje od svih preporuka evropskih postkolonijalnih guvernera) srao o tome kako je slušanje Led Zeppelina u komunističkim zemljama moglo da me košta robije. Ma, leba ti?
Ali nema ničeg sumanutijeg od koknija na tvrđavi, trenutka kad prođete kapiju i utopite se u more pirgavih, pijanih devojaka i njihove muške pratnje, potomaka imperije u kojoj šatro sunce nikako da zađe, skupinu koja se međusobno sporazumeva nerazumljivim urlicima koji teško da imaju veze s onim jezikom što su vam predavale Natalija Komatina i Dušanka Depolo u osnovnoj školi.
Taj nadrealni performans u kojem svake godine desno priobalje Dunava postaje neokolonijalni raj za sirotinjske žitelje engleske krune je izvan svakog racija. I tu se možda krije osnovna draž ove manifestacije. To večno traganje nižih društvenih slojeva za najboljom mogućom zabavom za male pare prava je priča o Svetom gralu.
I meni je potpuno ispravno da je ishod traganja u Srbiji, jer ovo je područje tradicionalno lišeno klasnih razlika. Pazite – klasnih, ne socijalnih. Ne mešajte olako ta dva pojma. Zabava za male pare. Nema veće sreće.
Jer šta vam drugo preostaje posle čuvene Marxove teze da su vodeće ideje jednog društva, one koje oblikuju vreme u kojem nastaju – ideje vladajuće klase, nego da se popnete na brdo iznad Dunava, prolijete litre znoja tokom sparne noći ispunjene decibelima i u praskozorje novog dana podignete srednji prst prema severozapadu, u pravcu groblja Hajgejt i tiho izgovorite: „Duvaj ga, bradati“.
(Ovaj tekst je deo specijalnog izdanja "Popboksa" i mesečnika "Status" posvećenog Exitu '08, koje se nalazi na kioscima )
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
izadju (gost)
| 09.07.2008. 06.05.38
lep politicki text. exit kao drustveni fenomen je ok, exit kao muzicki festival je stocna pijaca i jeftina zabava za britance i ostalu besvesnu mladez. a ako vam je to dobro i dovoljno e onda nista
-
poverenje (gost)
| 09.07.2008. 08.35.04
bi moje mr. uđu imao, sve bi bilo kul i najbolje, samo da ga nema na ovoj fotografiji i da se u potrazi za graalom nije udružio sa dragojevićem, u onim strašnim filmskim promašajima koji pobijaju skoro sve što je ovde napisao...
-
nije mi jasno... (gost)
| 09.07.2008. 08.44.01
...ko je od njih dvojice uroŠ, a tko Iggy?
-
brega visnja (gost)
| 09.07.2008. 10.42.52
a znaci slik'o se i uros sa igijem? bravo, bravo, vel'ki je to uspjeh, ali ipak posle mene....
-
Fredi perlman (gost)
| 09.07.2008. 10.48.07
Ja uopšte ne mogu da shvatim kako neko može da shvati exit kao pobunu protiv vladajućeg establišmenta, kada je (pored svega ostalog) u sklopu tog festivala veoma snažno inkorporirana promocija vrednosti trenutno u svetu dominantnog poretka, sve sa okruglim stolovima na kojima prisustvuju Goran Svilanovic i recimo Oli Ren. Činjenica da ove godine, možda najbolju listu izvođača, sačinjavaju bendovi koji imaju veoma jaku buntovničku, subverzivnu idejnu komponentu na veoma jasan način svedoči ne da je taj festival pobunjenički, već da je samo to buntovništvo u popularnoj muzici jedan stilski, formalni okvir koji služi isklučivo zabavi i sticanju profita izvođača, organizatora i muzičke industrije uopšte. I ničemu više. Ako je Manu chao stvarno ono za šta se izdaje, da se malo upozna za "vrednostima " i "idejama" koje Exit otvoreno ili prikriveno promoviše, sigurno na njemu ne bi nastupao. Pistolsi bi, jer oni sada sviraju isključivo zbog novca, a pobuna im je samo "great rock n roll swindle" za manipulaciju publikom (kako su sami nebrojeno puta rekli), a takav stav sigurno nije pobuna protiv vladajuceg establismenta. Establišment je jako puno truda uložio da u mase ukoreni ideju da se svet menja isklučivo slušanjem subverzivne "pobunjeničke" popularne muzike, (što će pritom i dobro da naplati), i sličnim veoma dekorativnim pasivnim potrošackim navikama, i očigledno je i uspeo u tom svom naumu, s obzirom da se na te prevare pecaju i ozbiljni ljudi koji su pri tom umetnici i imaju nešto u glavi.
-
3OPAH (gost)
| 09.07.2008. 11.47.42
"...srednji prst poginut visoko ka esrablišmentu..." Jel onom establišmentu(gradske,pokrajinske,republičke vlasti) bez čijih velikih dotacija Egzit ne bi ni bio moguć?
Molim?!
Kada na tvrđavi bude upadljiovo menje ofucanih pojava (biliajdol kao primer nad primerima a ima ih onoliko)koji kraljevski tretman koji ovde
dobijaju nisu zaslužili ni uvreme svoje "popularnosti"
Kada domaći sastavi prestanu da sviraju za deset do pedeset puta manje honorare od onih usa i gb,srećni valjda što uopšte mogu da sviraju makar i petu godinu zaredom( vangog,ritam nereda - potpisujem da imamo pet puta bolje)
Kada zasluženo veći(ili ikakav)prostor dobiju stvarno vredne pojave pa makar dolazili iz Perua,Belorusije ili Indije
Kada se Uroš Đurić ne bude slikao sa Igi Popom onako kako se obožavaoci CCece,Stoje,Seke polome da se uslikaju sa svojim "idolima".I u čemu je onda razlika? Mislim ,između egzita i posela?
-
Hiatus_Hernia (gost)
| 09.07.2008. 12.04.44
"Posle ću da čitam u Blicu kako su svi otkinuli na ćevape, jagnjeću kapamu i promincle, il' ću naletati po stranim medijima na nešto poput besprizornog lupetanja Roberta Planta u prošlogodišnjem novembarskom izdanju Uncuta, koji je (u moru iznesenih pohvala koje ovu sredinu promovišu bolje od svih preporuka evropskih postkolonijalnih guvernera) srao o tome kako je slušanje Led Zeppelina u komunističkim zemljama moglo da me košta robije. Ma, leba ti?"
Buahahahahahaaaah :D........
kralju:D
-
kakosada (gost)
| 09.07.2008. 13.59.39
Uros se zezao dok je ovo pisao, ili on to stvarno misli?
-
Jovan Ristic (gost)
| 09.07.2008. 14.49.52
Gledajte stvar ovako. Da nije "Egzita" i njegovih organizatora (kakvi god oni bili) jos bi se kukalo da velika svetska imena popularne muzike zaobilaze Srbiju, a mozda i da Srbija ne zasluzuje bolje. E, posto "Egzit" sa svim svojim vrlinama i manama postoji i uspesno dovodi sva ta imena jos od 2000. godine (neuobicajen dug period trajanja za ista vredno u Srbiji), sada se udobno moze udarati na mane, govoriti o "stocnoj pijaci", "jeftinoj zabavi za britance i ostalu besvesnu mladez", povlaciti (nesuvisle) paralele izmedju "Egzita" i posela, kritikovati izbor izvodjaca, itd. Sve je to legitimno. Samo, treba se setiti da samo pre osam godina, to jest pre "Egzita", u Srbiji nije bilo ovako cestog i kontinuiranog dolazenja svetskih muzickih zvezda. A podignut je i nivo koncertnog biznisa.
-
Marko Jovanovic (gost)
| 09.07.2008. 15.14.24
Urose, manje pricaj vise radi, zar ne vidis da si postao samo senka iz devedesetih?
-
james (gost)
| 09.07.2008. 21.47.50
ko je imo deci mozga u glavi taj je otiso da gleda lemonheds, fol i gadfadrse na rokaj fest u zagrebu za 10 evra i da se pokloni malo vecem umetniku od udj-a, amo hladno damiru avdicu.
-
nije sve tako svetlo (gost)
| 09.07.2008. 22.57.25
ta prica da je exit otvorio vrata velikim imenima jednostavno nije tacna, to je samo romantizovani deo mita. to sto smo mi korakom kornjace krenuli ka eu je jedini razlog dolaska muzicara, naravno pored ocitog - novca. Cim su se stvorili i najmanji uslovi za eksploataciju trzista svi nasi promoteri su zasukali rukave. Istina, u odnosu na ostale, exit tim je verovatno najpouzdanija firma ali to nije ni tesko uz obilatu pomoc drzave i rdjave konkurente.
-
tjudor tjudor (gost)
| 12.07.2008. 10.31.21
'Taj nadrealni performans u kojem svake godine desno priobalje Dunava postaje neokolonijalni raj za sirotinjske žitelje engleske krune je izvan svakog racija.'
'Izvan racija' je upotreba pojma 'neokolonijalizm' 'siromasni-h Engleza', a u kontekstu Exita i nekakvog 'vanracionalnog'.
'I tu se možda krije osnovna draž ove manifestacije. To večno traganje nižih društvenih slojeva...'
'Autor' ocito zaboravlja da i takvi, 'siromasni' Englezi, za razliku od srednje klase u Srbiji, ipak imaju neku kintu da plate putovanje do Srbije, trodnevnu kartu za fest i popratne zajebancije, sto moze sebi da priusti tek 1/10 stanovnistva njegove zemlje, komparacije radi.
Kakva ufuranost, svasta...
-
igipop (gost)
| 12.07.2008. 17.04.54
exit jeste sjajna stvar, bez ikakve sumnje,ali uvek ima onih koji nikad nisu zadovoljni.Grad izgleda preterano, juče smo krenuli na Đavu, ekipa niko mlađi od 35,i filing je sjajan. Uroše, promuvaj se za vreme exita po Novom Sadu, to je nesto sto trebas da vidiš. Potpuno je drugačije od običnih neexitovskih dana.
-
DDR (gost)
| 12.07.2008. 23.55.30
Mogu samo da ti zavide na fotki Urose!
Kakav smo zavidan i ljubomoran svet, HEJTERI na sve strane... Sta ste vi prijatelji tako znacajno uradili da toliko pljujete?
Mislim EXIT je veliki uspeh za Srbendu i to niko ne moze da opovrgne!
-
alo ddr (gost)
| 13.07.2008. 10.32.19
ne radi se o zavisti,nego brate o klasicnom starfaker-stvu, a posle i o isticanju iste fotke gde god se moze...ima tu jos raznih detalja, ali nije mesto...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.