Zadimljeni britanski klubovi početkom 60-ih? Američki zapad polovinom 60-ih? Ukočena Srbija 2008? Sve je to odzvanjalo ponekad istovremeno, a ponekad zasebno na koncertu sastava Rebel Star u Malom klubu SKC-a
Mesto: Drugi novi klub, SKC, Beograd
Vreme: Petak, 7. mart 2008.
Organizacija: Popboks
Ulazak iz još jednog srpskog tmurnog kišnog dana (koji se samo u neznatnoj meri tiče meteoroloških prilika) u Malu salu SKC-a bilo je sinoć nalik prelasku granice i ulasku u jednu sasvim drugačiju zemlju. Prostor je bio dobro popunjen nasmejanim i pozitivnim ljudima, a sa bine su dopirali zvuci gitarskog popa u režiji beogradskog sastava Plavi Pepermint. Njihov nastup nije bio bez manjkavosti (mestimično ispadanje iz ritma i povremeno neuverljivo pevanje) koje, međutim, nisu smetale prvim redovima da se potpuno prepuste. Gradske ljubavne teme njihovu muziku u svakom slučaju čine šarmantnom.
Izlasku na binu Milana Glavaškog prethodio je set koji je napravio krug od Neila Yanga do Wilcoa. Dovoljno indikativno.
Jabuka je bila odličan početak. Nemoguće je bilo oteti se utisku da je prvi stih pesme (“Ovaj divni grad…”) bio zapravo Milanov poziv publici da zaboravi na vreme. A kada je ceo Rebel Star nedugo zatim ušao oštro, na ivici kakofonije, sala je već bila izmeštena. Zadimljeni britanski klubovi 60-ih? Američki zapad polovine 60-ih? Ukočena Srbija 2008? Sve je to odzvanjalo ponekad istovremeno, a ponekad zasebno u Americi, Luni, Bojama...
Starinski obučeni kvintet objavio je sinoć da se pop muzika više, zapravo, i ne svira. Ono što danas slušamo, ne samo na albumima nego i “uživo”, je proračunato, tačno, blago…dakle, upravo suprotno od onog što su nam Rebel Star pružili u SKC-u. Jer, danas su i koncerti postali manje više reprodukcija, i to dvostruka. Sa jedne strane slušaocu se (uglavnom za dobre pare) često nudi bukvalno isto ono što je čuo na albumu, a sa druge isto ono što je mogao da čuje i na bilo kom prethodnom nastupu istog benda.
U tom moru istovetnosti, glas i reči gube autentičnost, i nemaju više nikakvu težinu. Nije potrebno puno slušati debi album Rebel Stara So da bi se shvatilo kako je upravo to jedna od važnih opsesija Milana Glavaškog, odnosno kontekst u koji se smešta Rebel Star kao ideja. Glavaški i Rebel Star su sinoć ponudili muziku snažno protkanu tradicijom koja se ustremljuje na granično pitanje smisla pop muzike danas. Prepisani stihovi i otpevani refreni, da li je to sve što nam je ostalo? Da li je i kako moguće danas reći i odsvirati nešto, a da se to ne svede na puki proizvod?
Zato je kocert u SKC-u bio posebno iskustvo. Jer, sinoć smo videli bend koji cedi poslednji atom energije, sa brojnim gostima (Daniel Kovač, Vladimir Kolarić, Željko Markuš, Ivana Smolović…) koji se uklapaju i dodaju nove momente, kao da je reč o majstorskoj sešn svirci. U takvoj atmosferri, Glavaški peva o o suncu čiji kraci su postali uznemirujući (“Sunce pušta svoj veliki krak i uporno topi baš sve oko nas“). Najosnovniji ljubavni iskazi su, zahvaljujući njemu, posle ko zna koliko vremena, u srpskoj pop muzici dobili smisao.
Da bi sve to bilo moguće, bilo je potrebno obući prava odela, zavrnuti rukave (metaforički govoreći) i još jednom zasvirati zaista žestoko - klečati na bini, u nekoliko navrata doći do ivice buke… Sve je to bilo neophodno da bi pop muzika ponovo zadobila neposrednost. Na dubljem nivou tog procesa, koji se tiče kako autorskog i izvođačkog napretka Milana Glavaškog tako i umeća benda, bilo je neophodno ponovo proći kroz celokupnu tradiciju, pozvati i povezati Beatelse i Neila Younga.
Dajući najlepšim pop napevima silinu garažnog roka, Milan Glavaški je sinoć oplemenio slušaoca i svakodnevicu učinio podnošljivijom.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
iz publike (gost)
| 08.03.2008. 18.00.48
Juhuuuu.... nevidjeno, predivno, prepuno emocija. hvala.
-
upozorenje (gost)
| 08.03.2008. 23.18.17
ritualno cu da se spalim kad daniel kovac sledeci put zasvira na koncertu benda koji nije njegov. taj covek ce poceti iz fioka da iskace. a ovaj tekst je more opstih mesta, na popbox-u jos samo artukovic moze da napise nesto posteno. mada su rebel star su bili solidni.
-
Kraka (gost)
| 09.03.2008. 01.28.27
Super je bio koncert, ali Nebojsa covece, kakve to gluposti pises u vezi 'danasnjih koncerata'??? To kao 'nudi se isto sto i na ploci ili ponavlja se predjasnji koncert'? Sa takvim stavom zvucis kao da su ti omiljeni bendovi Supergrass, Oasis ili neko drugo brit pop smece. Generalizovanje je odlika nezrelosti. Jos jednom - fenomenalan koncert, ocajan prikaz istog.
-
marija (gost)
| 09.03.2008. 12.20.29
o cemu se radi u ovom tekstu? stvarno, ocajan prikaz KONCERTA
-
danijel hejter (gost)
| 09.03.2008. 22.47.03
e da, stvarno, dosta vise danijela u svakoj corbi...
-
Hejt Danijela (gost)
| 13.03.2008. 20.42.49
E da, Danijele, mozda bi mogao da olabavish malo...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.