Rastafari šutka

Mesto: DNK SKC, Beograd
Vreme: Subota, 29. decembar 2007.
Organizacija: Odličan Hrčak, SKC

Iako sam od nekolicine poznanika čuo da je Straight Jackin uživo odličan bend, ono što sam video i čuo na Exitu 06 nije mi ulivalo veliki optimizam. Da li zbog termina (bio je to jedan od poslednjih koncerata na festivalu, održan u nedelju rano ujutro) ili zbog nečeg drugog, Straight Jackin je tada delovao nesređeno. Sinoćni koncert u DNK-u je bio sasvim druga priča.

Solidno popunjen prostor je bio moj prvi utisak. S druge strane, ne pamtim da sam na domaćem koncertu ikada video tako raznovrsnu publiku. U prvim redovima jedan pored drugog stoje fan oi-punka, nekoliko „ortaka iz kraja“, zatim je tu i rastafarijanac... Zaista, predstavnike su imale skoro sve subkulturne grupe.

Oko 23 h izgledalo je da bend još dugo neće izlaziti na binu. Sa zvučnika je išla najpre kompilacija hitova Ramonesa, potom AC/DC. Pevač Jugoslav Petrović u jednom trenutku sumornog izraza lica kreće ka izlazu. Nekolicina ljudi iz publike mu se usput obraća sa „ajde, brate“; sve izgleda raspušteno, poluprivatno, neozbiljno.

A onda u pola dvanaest na binu izlaze bubnjar i basista i – svirka počinje. Publika im prilazi. Sa (samo) tri albuma (Ulaz se otvara češće, pomenuti Jahrastaffaraj i 004), Straight Jackin ima dovoljno pesama da tokom narednih sat i po ne spuštaju tempo svirke.

Ređaju se Izvini Jah, Javna kuća, Lopove – narkomane, Digni ga, Tarmirićmi, Ferdinand, a Jahrastaffarai je reprizirana i na bisu (palo mi je na pamet kako većina domaćih bendova na bisu svira čak lošije pesme ili nešto nedovršeno - umesto da poentira). Zvuk je bio odličan, tekstovi jasni.

Svirka je energična, precizna taman toliko da ne pokvari Jugoslavljeve masne rime i slike sa margine. A one su zaista oštre i njihova glavna odlika je potpuno odsustvo apstrakcije. Jugoslav je prošetao kroz svakodnevicu erodiranog društva i margine – uživanje marihuane i zavisnost, muško-ženske odnose iz manje ili više mačističkog ugla, a pala je i (na žalost banalna) prozivka vašingtonske imperije.

I sve bi to bilo manje-više samo simpatično bacanje rima sa povremenim populističkim poentiranjima, da nije uobličenja. Bend ubedljivo pokriva najrazličitije žanrove: od reggaea do HC-a, od hard rocka do funka. Žustra energija sa bine zarazila je prisutne. Najveći deo posetilaca je znao sve reči, pomagao Jugoslavu na refrenima, a bilo je i par ozbiljnih šutki.

Komunikacija između pesama sa publikom je izostala, ali to nije pokvarilo odličnu atmosferu. Istrajnost je urodila plodom.