Mračni elektro i obavezna garderoba

Mesto: Plastic, Beograd
Vreme: Petak, 14. decembar 2007.
Organizacija: Klub Plastic

Hrvatski elektro je ove godine zasluženo dobio veliko parče kolača na Elektrana bini na Exit festivalu - čak devet izvođača došlo je baš iz Hrvatske, a njihovi nastupi održavali su se u centralnim delovima večeri. Osim toga i Beograd je više puta ugostio neke od ovih grupa: “Najšljokičastiji hrvatski electro bubblegum trash” sastav, Lollobrigida, nastupio je u Beogradu nekoliko puta, one-man electro pop projekat Monofonik nas je posetio u aprilu ove godine, a electro-industrial producent Zarkoff u junu. Većinu tih događaja organizovao je Parafin, a publiku su uglavnom činili fanovi domaćih grupa koje žanrovski donekle odgovaraju kolegama iz Hrvatske (sastavi kao što su recimo Ilegalne Emocije).

Dekolaž je grupa iz Siska koju čine laptop i dve devojke koje preko mračne i  repetitivne muzike isporučuju uglavnom nemelodične, ali veoma izražajne vokale,  najčešće na engleskom jeziku. Iako ovaj sastav postoji tek godinu dana, i on je već navraćao u Beograd. U maju je u Districtu održan zajednički koncert novosadskog Format:A3 i Dekolaža, ali atmosfera je sugerisala da su novosađani tada imali ulogu predgrupe. Fantastičan nastup jedne polovine Dekolaža ostavio je utisak  da u punom sastavu možda ne zvuče baš duplo bolje, ali sigurno nešto  zaokruženije.

Na žalost, jučerašnji koncert u Plasticu srušio je takva nadanja. Hrvatski sastav nije delovao nimalo potpunije, i iako je prošlo pola godine – nimalo zrelije. Takođe, ovaj nastup je promašio žicu electroclash kiča/spektakularnosti koju je prošli u punom sjaju doneo (sve sa tamnim naočarama). Prednost dva izvođača na bini tek se ponekad koristila što se tiče vokala, a (uvek misteriozna) upotreba laptopa na sceni u Districtu je izgledala mnogo upečatljivije upravo zato što se tada neskriveno svodila isključivo na pokretanje matrice preko koje bi se zatim pevalo. Ovako, iako je imao svog upravljača, laptop je bio najgori izvođač - muzika koja je dopirala iz njega uglavnom gotovo da nije imala nikakav vidan aranžman, ni u pop, a ni u elektro smislu, te je većina pesama zvučala nedovršeno. Ime ove grupe i koncept iza nje nisu dovoljni da opravdaju  te velike nedostatke, kao i ponekad suviše naporno ponavljanje jednog te istog.

Ima još jedna stvar koja je bitno doprinela lošoj atmosferi na ovom koncertu. Istina je da je Plastic bio pun. Bilo je i ljudi koji su bili obradovani ovim koncertom. Ali, čak i ako se možda u Sisku publika “urbane klupske” muzike sa jedne, i mračnih derivata živog elektra sa druge strane preklapa, u Beogradu to uglavnom nije slučaj. Odluka da se koncert Dekolaža održi u najurbanijem od svih najurbanijih mesta u Beogradu predstavljala je skoro potpuni promašaj, i čini se da takvim greškama u poslednje vreme prisustvujemo iznova i iznova. Koncept “koncert + žurka” se suviše često na kraju svede na “koncert.žurka” . Oni koji su došli zbog Evoksa i Frekija najvećim delom nimalo nisu uživali u Dekolažu, a verovatno je i obrnuto bio slučaj. Pa čak i da zaboravimo na mešanu publiku - zagušljivost,  vrućina i neljubazno osoblje uz preterane cene pića i garderobe za ovakav  događaj, dobitna su kombinacija za loš provod.

Ipak, ovaj nastup je imao i svojih dobrih strana. Recimo, ako ste od onih koji ovakvu vrstu vokala doživljavaju prosto kao falš, morali ste se složiti da je to, ako ništa drugo, bio jedan veoma odlučan i samouveren falš. Upravo ta samouverenost, koja se ipak osećala čak i kada su devojke (vidno razočarane atmosferom) pozivale ljude da plešu ili nam objašnjavale kako svi sigurno znamo njihovu pesmu The Haze, glavni je adut u živim nastupima ovog dueta. To takođe predstavlja i razlog da ponovo, ovog puta u nekom  prijatnijem ambijentu, propratimo njihov koncert. U međuvremenu, nadajmo se da  će Dekolaž uskoro prevazići neke od svojih mana.