Istorijski događaj posvedočen kod Herodota – bitka u Termopilskom klancu – vremenom je postao nezaobilazna metafora svesnog samožrtvovanja za više ciljeve i dobrobit čovečanstva. U stripu 300 Frenk Miler predstavlja psihološku, etičku i dramsku srž odsudne bitke u kojoj je trista Spartanaca preokrenulo tok tadašnjeg svetskog sukoba
Obojila: Lin Varli
Format: 250 x 320 mm
Povez: tvrdi
Pismo: latinica
Br. strana: 96
God. izdanja: 2007
Srpsko izdanje: Beli put
„Krome, dosad ti se nisam molio. Nisam vičan molitvama. Niko se, pa čak ni ti, neće sećati kakvi smo ljudi bili – dobri ili loši, za šta smo se borili, zbog čega smo umirali. Ne! Sve što je važno je da dva čoveka stoje nasuprot mnoštva. To je ono što je bitno. Hrabrost ti godi, Krome, pa mi usliši jednu molbu. Daj mi da se osvetim! A ako ovo ne slušaš, onda DO ĐAVOLA S TOBOM!“
Konanov govor pred konačnu bitku s Tulsa Dumom
Kao i Konan, spartanski kralj Leonida će ispoštovatibogove – u ovom slučaju njihove predstavnike, degenerisane i podmitljive sveštenike efore , ali ipak učiniti po svome.
Još od dana kada je kršni Simerijanac vladao papirom i celuloidom niko se s toliko žara i umetničke veštine nije prihvatio glorifikacije klanja među ljudima. Frenk Miler, možda ponajviše u Milijusovom ključu, daruje svojim borbenim mašinama moral, etiku, i prostu filozofiju, što je danas razumljivije masama nego svo pametovanje onih (kako ih u stripu Leonida oslovljava) „ljubitelja dečaka“ iz Atine. Ako hoćete, ovo je Milerova verzija Sun Cuove
Umetnosti ratovanja .
Miler kao crtač nije bogzna šta, ali je nenadmašan u kadriranju, a i u tome da svoje slabosti pretvori u prednosti. Anatomske nepreciznosti postaju deo legitimne stilizacije, čak odlika karaktera likova. Ima u
300 nešto stila koji primenjuje i u
Gradu greha, s mračnim siluetama, i naročito sa ženskim figurama (str. 21). Takođe, Leonida koji se penje na planinu na str. 17 pljunuti je
Betmen. Ima i mnogo toga novog, pre svega masovki, u kojima se Miler iznenađujuće dobro snalazi. A u prelomnim trenucima, recimo tablama 11, 14, 19 i konačno 77, na aktere se gleda odozgo, kao da ih posmatraju sami bogovi kojima se Leonida suprotstavio.
Mutna paleta akvarela Lin Varli dominantan je element mnogih tabli, čineći je ravnopravnim autorom stripa. Naročito je upečatljiv polokovski pristup u okrvavljivanju slika – na primer str. 54.
Strip 300 najpre je objavljen u pet mesečnih svezaka, počev od maja 1998. Pojedinačne epizode bile su naslovljene Čast, Dužnost, Slava, Borba i Pobeda. Posle osvojene čak tri Ajznerove nagrade 1999, sakupljene su u grafičku novelu koja se našla i pred našim čitaocima.
Sam format je nesvakidašnji, i još od Flaša Gordona u izdanju Dečjih novina nije bilo stripa koji je nezgodniji za smeštanje na policu. U stvari, svaka tabla bila je rasprostrta preko dve strane, a svoj originalni oblik dobija tek u tvrdokoričenom izdanju. Vizuelni utisak je, u najmanju ruku, upečatljiv. Stripovski ekvivalent gledanju epskih filmova u widescreenu.
Izgleda da sva nova umetnička dela bazirana na pričama iz davnine, pa čak i mitovima i legendama moraju da pretrpe i dnevnopolitičke interpretacije. Konkretno, za 300 se pretpostavlja da opravdava najnoviji američki rat protiv terora. Persijanci su u njemu predstavljeni kao devijantni crnci koji napadaju branitelje demokratije. To bi trebalo da se odnosi pre svega na Iran, kao naslednika Persije, a protiv US of A. Ali, strip je pisan davno pre aktuelne krize, čak i pre napada ne kule bliznakinje. Ako baš hoćete, u „vojsci stotinu naroda“ i „strelama koje zamračuju sunce“ prepoznajte i bombardovanje Srbije iz ’99. A te delove je pisao Herodot.
Arhetipovi su upravo takvi, dovoljno široki da se mogu čitati ovako i onako, i ne treba biti zaveden ovim stranputicama.
Stripu se zamera nedostatak poštovanja za istorijske činjenice. Možda Mileru cela grčka kultura, a naročito persijska, znače malo, ali on to ni ne krije. Kao što vrapci znaju, inspiracija mu je bio film
300 Spartanaca, koji je sedmogodišnjem Frenkiju otkrio koncept herojskog samožrtvovanja (zar ih ne uče o Alamou u školama?). Da bi ogolio taj motiv, koji je za Milera najinteresantniji (pored što više klanja), žrtvovan je bilo kakav širi istorijski milje. To bi za njegove verne fanove, pa možda čak i za samog Milera, naposletku, bilo dosadno.
Nije zgoreg napomenuti da je bitka kod Termopila već obrađivana u stripu i tu treba izdvojiti epizodu
Mort Cindera argentinskih autora Hektora Osterhelda i Alberta Breče. Ovaj strip iz 1963. scenaristički nije nimalo inferioran u odnosu na Milerovo delo, a nije nevažno da je u njemu iskorišćen i lik Dijeneka, koji se kod Milera ni ne pominje, a uz Leonidu je kod Herodota najveći spartanski junak.
Mnogo toga lepog može se reći za
pogovor Zorana Stefanovića, ali možda tek napomenuti da je ovo jedinstven primer u svim zemljama u kojim je objavljen da je u ovaj strip stavljen bilo kakav dodatni materijal.
I to kakav materijal!
Ova precizna analiza celokupnog kulturno-istorijskog konteksta Milerovog stripa, i posledično
Snajderovog filma, uz natprosečno kvalitetnu pripremu izdanja i vrstan prevod Gorana Skrobonje, tri su kvaliteta više zbog kojih je srpsko izdanje
300 obavezno na polici svakog ljubitelja stripa sposobnog da razume jezik u njemu.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.