Klub Doma omladine bio je u subotu raspolućen gitarskom škripom. Tokom dva sata skoro 250 ljudi je najpre doživelo suptilni kosmički zanos u režiji benda Tussilago, a potom je zvučni krik Repetitora učinio smešnim sve priče o Srbiji kao učmaloj sredini
Mesto: Klub Doma omladine Beograd
Vreme: Subota, 10. mart 2007.
Produkcija: Dom omladine i POPBOKS
Klub Doma omladine je od subote postao mesto na kojem će moći da se čuje i vidi u kojim se sve pravcima kreće nova generacija domaćih autora i bendova. Ti autori su već prisutni na globalnoj mreži, rubrici
Scena na ovom sajtu, a neki od njih i na kompilaciji
Jutro će promeniti sve? Već duže vreme, dakle, u ovoj zemlji raste broj mladih ljudi koji sede po sobama i podrumima i ispoljavaju svoju različitost udarajući u instrumente (što ne isključuje tastaturu). Serija koncerata u Klubu DOB-a skreće pažnju šire javnosti na tu potpuno novu kulturnu činjenicu i omogućava njenu širu medijsku vidljivost.
Otvaranje je bilo zaista u znaku performansa.
Tussilago su se na bini pojavili nešto posle deset. Njihov nastup je delovao kao greškom izostavljen deo iz nekog filma, kao da su se junaci
Mulholland drivea okupili u pauzi snimanja i odlučili da naprave par pesama na srpskom. Šta se tu sve moglo videti i čuti? Plavuša sa
ray ban naočarima, koja neodoljivo podseća na pevačicu jednog drugog beogradskog benda; gitarista koji se ne pomera ali zato njegova gitara pomera stene i pravi mentalne projekcije u glavi...
Atmosfera je ponekad mirna, čak dolazi do monotonije, da bi se već u sledećem trenutku izvrnula u sablasni, ponekad histerični napad. Tussilago je, sudeći po onome što se čulo u subotu, bend koji ima veliki potencijal... no, neki delovi njihove muzike još uvek zvuče kao skice.
Zatim, jedan po jedan izlaze članovi benda
Repetitor. Posle nastupa ispred Jarbola na Akademiji bilo je jasno da to nije više bend koji samo uči. Koncert u Klubu Doma omladine bio je odlična prilika da se pomere u prvi plan. O njihovim nastupima se već duže vreme priča u superlativima, tako da je priličan broj ljudi došao u Dom omladine da vidi o čemu se radi.
Repetitor imaju samosvest koja zapanjuje. Njihov nastup je jednostavan i ubojit. Svirka se sve vreme kreće po tankoj liniji između oštrih minimalnih rifova, koji svoje poreklo vuku iz new wave tradicije, i mora buke kojoj se tako bezrezervno prepuštaju.
Ne sećam se kada se dogodilo da već prvi taktovi neke pesme na srpskom jednog novog benda izazovu histeriju kao što to čini pesma Ja. Zatim i klasik Stoogesa I Wanna Be Your Dog, odsviran na bis nije bio samo odrađen, u funkciji popunjavanja set liste. Količina znoja i škripe instrumenata u ovoj pesmi, prisutna uostalom i tokom čitavog njihovog nastupa, bila je enormna i zaista je izgledalo kao da su Repetitori odsvirali još jednu svoju stvar. Svaki pokušaj vernog verbalnog predočavanja grmljavine koju isporučuje ženska ritam sekcija, kao i trenutaka kada se Boris totalno otrgne kontroli je, naravno, limitiran. Zato dobro načuljite uši i ne propustite događaje koji slede u ovoj seriji koncerata.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.