Dve moguće budućnosti

Već na prvi pogled, vizuelno, Morganov i Lutzov roman se razlikuju. Digitalni ugljenik je grdosija od 550 stranica, dok je Zovite ju Zemlja kratki roman koji se može pročitati za jedno popodne. Ipak, bez obzira na različit pristup pisanju i žanru, oba autora su uspela da čitaocima dočaraju intrigantnu (mada, mora se priznati, nimalo ružičastu) sliku naše (moguće) budućnosti.

Ako bismo morali da izdvojimo jednu ključnu nit koja povezuje ova dva dela, neka to bude pesimistično sagledavanje budućnosti čovečanstva. Kod Lutza, hrvatskog pisca i ekskluzivca novosadske Čarobne knjige, situacija je zaoštrena do maksimuma. Naime, neposredno pre potpunog i neumitnog uništenja Zemlje, u svemir poleće poslednja nada čovečanstva – džinovski brod Zed u kome je mesta bilo samo za odabrane. Zed se nekoliko vekova kasnije konačno približava planeti na kojoj vladaju uslovi pogodni za život. Počinju opsežne pripreme za iskrcavanje, nemir u svemirskim putnicima raste, a onda sledi i traumatični prvi susret sa stanovnicima planete na koju je ekspedicija sletela... Motivski, Lutzov roman, primetiće znalci, ima dodirnih tačaka sa Serpierijevim strip serijalom Druuna (mada, nemojte očekivati mutirana čudovišta, obilje seksa i junakinje zanosnih oblina) i Ballardovom kultnom pričom Trinaestoro za Kentauri (možete je pronaći i u kod nas objavljenoj zbirci Četvorodimenzionalni košmar), a mogu se učiti uticaji još nekih poznatih SF romana/filmova čije bi imenovanje donekle pokvarilo užitak čitanja. Sveden i zbijen, Lutzov debi roman nudi potentan naučno-fantastični naboj koji kulminira na poslednjim stranicama. Uz nešto malo prerada, Zovite ju Zemlja bi mogao da bude publikovan u nekom od brojeva neprevaziđenog časopisa Sirius – na šta upućuje i retro dizajn naslovne stane.

Digitalni ugljenik je prvi deo cyber-punk trilogije o avanturama snalažljivog i na okidaču lakog Takeshija Kovacksa. Roman je u svetu premijerno publikovan 2002. godine, ali je tek nedavno doživeo svoje prvo srpsko izdanje (za prevod je bio zadužen uvek pouzdani Goran Skrobonja) i našao se u raznolikoj ponudi beograske Lagune. Kombinujući cyber-punk i nasleđe škole američkog tvrdog krimića, Morgan stvara svet budućnostu u kome smrt tela ne mora biti i kraj egzistencije. Zahvaljujući naprednoj tehnologiji, ljudska sećanja se skladište, pa je nakon smrti prvobitnog tela moguće učitavanje u novu košuljicu. Ova intrigantna postavka otvara mnoga pitanja, te prvi deo trilogije samo načinje SF epik od oko hiljadu i po strana. Morgan koristi prepoznatljivu noir matricu korišćenu u romanima Chandlera i njegovih sledbenika, ali je obogaćuje i nadograđuje novotarijama koje pruža „vrli novi svet“ koji je stvorio. (Katolici, na primer, odbijaju da budu „pretakani“ u nove košuljice zato što se to kosi sa njihovim verovanjem u besmrtnost duše – pa samim tim postaju idealne mete za ubice koje znaju da njihove žrtve neće „uskrsnuti“ i progovoriti...). Bogati, moćni i nekoliko vekova stari Laurens Bancroft angažuje Kovascka da istraži okolnosti pod kojim je uništena njegova poslednja košuljica. Bancroft veruje da je u pitanju pokušaj ubistva, ali za to nedostaju dokazi. Takeshi Kovacks kreće u akciju, pa čitaoce očekuje čitav niz akcionih segenata u kojima su opisani  brutalni i modernom tehnologijom oneobičeni obračuni, baš kao i nekoliko prilično eksplicitnih scena seksa.

Digitalni ugljenik i Zovite ju Zemlja se nalaze na različitim podeocima SF spektra, ali će, svaki na svoj način, privući čitaoce željne intrigantnog naučno-fantastičnog štiva.