Veliki promašaj

Naslov originala: Yi dai zong shi
Scenario: Wong Kar-wai, Zou Jingzhi, Xu Haofeng
Uloge: Tony Leung, Zhang Ziyi, Chang Chen, Zhao Benshan, Song Hye-kyo, Wang Qingxiang
Žanr: biografija, borilački
Trajanje: 130 minuta
Proizvodnja: Hongkong, Kina; 2013.

Wong Kar-wai već decenijama veži za jednog od najtalentovanijih svetskih reditelja – i to sa dobrim razlogom (ugledni magazine Sight & Sound ga je, na primer, stavio na treće mesto liste 10 najznačajnijih savremenih reditelja – odmah posle Martina Scorsesea i Krzysztofa Kieslowskog, a ispred Kiarostamija, Manna, Lyncha,  Almodóvara, Coppole, Leeja i Bergmana). U svojoj dosadašnjoj karijeri, Kar-wai je snimao uglavnom vrlo dobre i odlične filmove, pa i nekoliko remek-dela (Chungking Express, Raspoloženi za ljubav). Sveži Veliki majstor je definitivno jedno od najslabijih ostvarenja u njegovom opusu, krupan promašaj za koji teško može da se nađe opravdanje.

Veliki majstor je u teoriji trebalo da bude biografski film o legendarnom Ip Manu, glasovitom inovatoru u svetu orijentalnih borilačkih veština. Umesto toga, Kar-wai gledaocima nudi jednu razvučenu i krajnje nezanimljivu priču sa puno, puno praznog hoda. Zapravo, Veliki majstor i nije film o Ip Manu. O glavnom junaku saznajemo veoma malo, više je skiciran nego što je istinski dočaran, a u jednom trenutku čak i na duži period nestaje iz narativa (u ubedljivo najzanimljivijoj i najambicioznijoj sceni u filmu – obračunu Gong Er i Brijača na železničkoj stanici – Ip Man se čak i ne pojavljuje). Verovatno se pošlo od pretpostavke da su gledaoci već detaljno upoznati sa biografijom ovog velikog majstora borilačkih veština – što verovatno i jeste slučaj u azijskim zemljama – ali svakako ne i u Srbiji ili nekoj drugoj evropskoj zemlji. Akcenat je stavljen na odnos između Ip Mana i Gong Er, na njihovu tinjajuću/nemoguću ljubav, ali ni ovaj segment nije razrađen kako treba. Kar-wai iznova i iznova ilustruje ono što je svima već odavno jasno od prve scene u kojoj se ovo dvoje po prvi put zajedno pojavljuju.

Pored gubitka fokusa, film pati i od drugih boljki. Likovi su nerazrađeni, priča nedovoljno i nepristojno razvučena. Veliki majstor se uglavnom svodi na duge pasaže u kojima se likovi gledaju i ćute, a i kada progovore sve se svodi na otrcane kvazi-filozofske tirade, prežvakane hiljadama puta ranije. Tu i tamo je ubačena i poneka scena tuče, kao već pomenuti obračun Gong Er i Brijača, ali su one previše artificijelne, deluju, baš kao i ostatak filma, lažno i prazno. Najbolji delovi filma su oni u kojima se, na ramenu jednog epizodnog lika, pojavi mali simpatični majmun – ali ova povremena razonoda i nije neka preporuka kada pred sobom imate film reditelja koji je više puta nagrađivan u Kanu. Istina, fotografija u filmu jeste vrhunska, primetno je da se na novcu nije štedelo, ali to se nekako i podrazumeva kada snima reditelj Kar-waijevog ranga. A što se samog velikog majstora tiče… O njemu se može mnogo više saznati na Wikipediji nego tokom dva i kusur sata ovog filma.