Um caruje

Naslov originala: Trance
Scenario: Joe Ahearne, John Hodge
Uloge: James McAvoy, Rosario Dawson, Vincent Cassel
Žanr: Psihološki triler
Trajanje: 101 minut
Produkcija: Velika Britanija, 2013.

Novo čedo Danyja Boylea će za sve njegove obožavaoce biti blago razočaravajuće iskustvo. Istina, svi omiljeni elementi njegovog stvaralaštva su prisutni – grozničavo kadriranje, psihodelični kolorit, zaplet koji je ponekad gotovo nemoguće pratiti, nepouzdan pripovedač o kome nam se utisak menja iz scene u scenu... Ipak, ako ovaj film nešto dokazuje, to je da čak i savršeno uglačana forma mora imati neku sadržinu koja drži vodu da bi se neko delo izdiglo iznad današnjeg hiperproduciranog glavnotokovskog proseka.

Ruku na srce, premisa i nije najoriginalnija na svetu – film o pljački koja je u nekom trenutku krenula naopako, ispričana in medias res, pa sada retroaktivno otkrivamo detalje o istoj. Naš nepouzdani pripovedač ovoga puta je Sajmon (McAvoy), aukcionar umetničkih dela i vuk u jagnjećoj koži, koji se zbog kockarskih dugova upleo sa lošim društvom, na čelu sa harizmatičnim ali nemilosrdnim Frenkom (Cassel) pa sad ne zna kako da se iščupa. Pošto mladić pati od (naizgled samonametnute) amnezije, u potrazi za zagubljenim plenom pomaže mu zanosna psihijatrica (Dawson), koja takođe ima više kečeva u rukavu nego što se na prvi pogled čini.

Boyle ovim filmom istražuje mogućnosti ljudskog uma i posledice manipulacije istim. Sećate se Nolanovog Mementa? Ne znamo šta je stvarno, šta je fantazija, šta je lažno sećanje a šta pravo, šta je san. A naročito ne znamo ko je tu zlikovac a ko žrtva. Do nekog trenutka ti konstantni obrti u priči zaista uspevaju da održe gledaoca u stanju neprekidnog uzbuđenja. Ipak, posle svog tog građenja napetosti, rasplet jednostavno ne zadovoljava. Način na koji je prikazan je premlak (nikad nisam volela naraciju u filmovima, sem ako je baš opravdana), a konačno razotkrivanje oduzima bilo kakvu mogućnost empatije sa glavnim likovima, a da im pritom ne daje neku zadivljujuću oštricu. Na kraju se najviše saosećamo sa Frenkom. On je okoreli kriminalac, ali je bar iskren.