Sijalica

 (Odličan hrčak)



"popite koju zamene"
SMS-autor nepoznat

Jen', dva, dva, aha. Antropolog Daniel Everett, u knjizi Don't Sleep, There Are Snakes opisuje sedmogodišnji život sa amazonskim Piraha Indijanacima. Malim plemenom urođenika u čijem jeziku nema reči za boje i brojeve, ali zato postoje jednostavni izrazi za komplikovana stanja duha. Tako i Popečitelji s malo slova i uzvika, ali puno stvaralačkog, zaraznog i zanatlijskog fitnesa oplemenjuju dušu slušaoca. Uče ga nečemu novom, iako pojedinačne instrumentalne komponente često zvuče blisko i poznato žednim ušima.
Primer slušaoca? Konstantno (Horizonti - 2008) u fanki/etno dilemi, poigrava nogama (Ko radi? - 2004) ispod pisaćeg stola, piše ove redove dok ne sevne eureka (Sijalica - 2013).

Iako je na prethodna dva albuma priča izgledala zaokruženo i nije mogao da se nasluti pravac/prostor u kom bi mogla dalje da se razvija, trojka prištinskih Kragujevčana/Kraljeva u trećem krugu je nadmašila sva očekivanja.

Dick Daleovski surf folk Loše društvo, uleće u Zlatnu sredinu ala Dragi i Žika Jelić 1976. i ubrzani Superstition Stevie Wondera (1973). Frenetična vožnja U grad svetlosnim dalekovodom prelazi u hit Novo društvo koji bi bez problema mogao da prodje audiciju za Strutovu antologiju Nigeria 70. Kombajn Intro i Kombajn su potvrda nešto tvrđe produkcije nego na prethodnicima iz prošle decenije, da bi nas u toj tvrdnji delimično demantovala lirska Bljeskovi.

Koliko se stilski Popečitelji danas oslanjaju npr. na  klasik Šarla Akrobate Pečati? Etimološki obrazac novog talasa za XXI vek uz pomoć Hladnog tuša i vir(tu)alnog marketinga mogao bi da pronađe svoj put to širokih masa, ali i da osnuje svoju akademiju.

Da li bi zamišljeni trio profesora Tony Oladipo Allen, John Anthony Frusciante i Thomas Jenkinson Squarepusher mogao ovo bolje da odsvira? Teško.