Njega nikada nije zanimalo spašavanje bilo čega sem sopstvene duše, a manijački rad i dug rock n’roll staž su samo bili način da to postigne. Više nije mlad, ali Cave je i dalje jedna od najvitalnijih pojava u rock n’rollu, a Push The Sky Away je još jedna potvrda za to.
Za razliku od drugih umetnosti, književnosti na primer, gde ozbiljne godine i iskustvo koje ih prati su često preduslov stvaranja remek dela, rock n’roll je ipak delatnost za mlade ljude. To je barem bila percepcija tokom prvih pet decenija postojanja ove muzike. Iako je ušao u respektabilnu fazu, ne postoji pravilo o tome kako ostariti u rock n’rollu. Možda ono “samo nemoj da se blamiraš” jedino važi.
Danas kada su bes i heroin daleko iza njega i iako se oblači kao kolumbijski makro iz sedamdesetih i (za razliku od Koštunice) priznaje da farba kosu, Nick Cave je dalje pojam kul muzičara. Već više od decenije za njega je nastupio mekši period, gde se ne bavi pomeranjem granica po svaku cenu, a borba između tame i svetlosti ustupila je mesto obitavanju među različitim nijansama sive. Cave je dosta pričao o tome kako je ovo njegova najproduktivnija faza i kako muziku tretira kao kancelarijski posao, svaki dan se povlači od 9 do 5 i radi, radi, radi. Od poslednjeg albuma Dig Lazarus Dig, Cave je objavio dva izdanja za svoj side-projekat Grinderman, pisao je filmsku muziku, kao i scenario za film Lawless Johna Hillcoata.
Push The Sky Away je 15. album za postavu The Bad Seeds i prvi na kome nije učestvovao gitarista Mick Harvey. Manje ujednačen u odnosu na prethodno izdanje, Push The Sky Away je na neki način povratak ranoj fazi benda ne toliko u zvuku, koji je nežniji, koliko u načinu na koji tretira temu. Cave i dalje deluje opsesivno i strastveno u pesmama koje su više skice nego prave pesme – kao na primer spoken word uz violinu (Water’s Edge). Uticaj Warrena Ellisa, sa kojim piše muziku za filmove, preovlađuje – čini se da je na ovom albumu atmosfera važnija nego sama struktura pesme. A tu atmosferu stvara zloslutni bas (We Real Cool), repetativni gitarski motiv (Finishing Jubilee Street) i umirujuća klavijatura (Push The Sky Away). Minimalni pristup je napustio u singlu Jubilee Street, priču o grešnicima (The problem was she had a little black book/And my name was written on every page), gde kako pesma odmiče zvuk postaje sve bogatiji, kulminirajući u okršaju violine i gitare. Za njega svet nije sastavljen od čestica, već od kontradiktornih težnji, pa Cave zavodljivo zavija o vožnji u susret smrti, na kojoj sreće Roberta Džonsona i đavola lično (Higgs Boson Blues). Možda će njegove poštovaoce iznenaditi pojavljivanje tinejdžerske pop zvezde Miley Cyrus u pesmi. Ali to je sigurno manje šokantno nego kad Džoni Štulić priča o Aci Lukasu i Oliveru Dragojeviću. Iako deluje kao opuštajuća elektronika, prvi singl We Know Who U R je opčinjavajuća pesma o osveti, koja i posle tri meseca intenzivnog slušanja nikako da dosadi.
U naslovnoj Push The Sky Away, koja zatvara album i podseća na ambijentalne radove Briana Enoa, Cave se osvrće na ono čemu je posvetio život (And some people/ Say it's just rock'n roll/ Oh, but it gets you/ Right down to your soul), čime sažima svoj pogled na svet u stav da treba gurati do samog kraja, bez zaustavljanja. Njega nikada nije zanimalo spašavanje bilo čega sem sopstvene duše, a manijački rad i dug rock n’roll staž su samo bili način da to postigne. Više nije mlad, ali Cave je i dalje jedna od najvitalnijih pojava u rock n’rollu, a Push The Sky Away je još jedna potvrda za to.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Remp (gost)
| 27.02.2013. 09.10.28
Kako je čudno kad album godine izađe ovako rano...
-
YokoOvoOno
| 28.02.2013. 15.09.45
Nick Cave je bez pogovora opasan link i vrhunski muzičar. Push The Sky Away nudi odjek savremene alternativne muzike ili, kako je recenzent lepo sročio, "čini se da je na ovom albumu atmosfera važnija nego sama struktura pesme". Takve muzike je bilo oduvek, ali imam utisak da je više slušana, jer je postalo jako teško napraviti dobar album u klasičnoj formi strofa-refren-strofa-refren-solo-refren-refren. Push The Sky Away nije polovičan album, pre bih rekao za jednokratnu upotrebu, jer njegov veći deo čine "više skice nego prave pesme". Jubilee Street je logičan izbor za singl, jer je jedina numera koja ima atmosferu koju očekujemo od The Bad Seeds, a da je slušljiva širokoj publici
-
adrapovac
| 28.02.2013. 23.45.23
http://adrapovac.tumblr.com/ ma kakav album godine
-
guru (gost)
| 03.03.2013. 14.57.50
Prvo bih konstatovao da Cave nema loših albuma, samo odlične i vrlo dobre i može se porediti samo sam sa sobom. Ovaj bih nakon nekoliko preslušavanja svrstao među vrlo dobre (Murder balads, Nokturama...) i iako nema izrazitih singlova, čini mi se da će kao i dva navedena, biti jedan od zapaženijih u široj javnosti, jer je njegov kult veći nego ikad.
Meni možda malo nedostaje Harvey, a i čini mi se da je Cave previše popustio pred Ellisovim uticajem, te me album podsjeća, na utišani i sporiji Grinderman. Možda bi bilo previše očekivati od svakog njegovog albuma remek djelo i jednostavno se treba prepustiti, uživati i nadati se da nas neće zaobići na predstojećoj turneji...
-
Igor (gost)
| 05.03.2013. 08.00.04
Hvala Ti Bože na the Bad Seedsima jer Caveovi "klavirski"albumi su kao pivo bez alkohola a to je kao slušanje pornića na radiju. Eto ...
-
ObrnutKrstev
| 05.03.2013. 15.35.00
Ha-ha, 'ladno si prepisao /ili ponovio svoj/ komentar s POT-liste, stvarno onoliko strava.
-
Igor (gost)
| 05.03.2013. 21.10.40
ma ja stvarno tak mislim zato sam copipejstao sam sebe.Ok mogao sam se citirat i sve to :-)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.