Beogradski sastav Urgh! je posle 10 godina pauze objavio novi album Pozorište surovosti koji je dostupan za besplatan download.
Beogradski sastav Urgh! je posle 10 godina pauze objavio novi album Pozorište surovosti koji je dostupan za besplatan download.
Prenosimo u celini tekst koji najavljuje izdanje.
Pozorište surovosti se pojavljuje dvadeset godina posle prve probe grupe URGH! i upola toliko od izlaska našeg poslednjeg albuma. Ako je prvih deset godina bilo muzičko istraživanje u kontinuitetu, onda je drugih deset proteklo u ponovnom ali sporadičnom pronalaženju sebe.
Pri tome namerno ne spominjem okolnosti pod kojima je moguće da se spot nepoznatog grindcore kvarteta vrti u udarnom terminu na najjačoj državnoj televiziji. Činjenica je da su krajem 1991. postojala samo tri kanala sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji, ali je širi kontekst da posle toga više ništa nije bilo kao pre.
U niskobudžetnim, a ponekad i samonametnutim skučenim okvirima, kretali smo se između nespojivih krajnosti. Rezultati su povremeno bile jednosmerne ulice, kao na albumima 9194 (1994.), Unplugged (1995.) i na izvestan način Sumo (2001.), posle koga nismo očekivali da ćemo ikada više svirati zajedno.
Za razliku od njih, Oesophagus (1997.) i nikad objavljeni 120% (1999.) su ponudili širu muzičku viziju. Pozorište surovosti je na njihovom tragu i u tom smislu naš najkompletniji album, od muzike i aranžmana, preko tekstova do produkcije.
Ovo je verovatno bio jedini put da smo stvarali bez izričite namere da uđemo u studio. Stihovi su nastali kao sporedni proizvod delatnosti koje ne bih nazvao kreativnim. U međuvremenu Yolefist nije zapostavio gitaru i imao je nekoliko dobrih rifova i semplova, a nešto kasnije je Maja bila raspoložena da ponovo svira bas sa nama. Kada je Sinister seo za bubnjeve ispostavilo se da imamo pesme koje želimo da podelimo sa drugima.
Od prvih ideja do miksa kojim smo svi bili zadovoljni prošlo je više od šest godina. Tokom snimanja u decembru 2009. gostoprimstvo nam je pružio Petrović u svom studiju u BIGZ-u. Na jednoj pesmi je gostovala Zoja, a oko omota se potrudio Džoni.
Najbitnije je da je zabeleženo kako smo na trenutak iznova poverovali da je svaka nota bitna dok sviramo u rodnom gradu, na trećoj planeti Sunčevog sistema, u zavijutku Mlečnog puta, zapećku svemira čija entropija ravnomerno raste.
U Štutgartu, marta 2011.
guru Ghagi
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.